Zašto govorimo baš „nazdravlje“ onome ko kine

sep 14 2019 /

Zašto govorimo baš „nazdravlje“ onome ko kine

Osim ako ne držite puno do bontona, verovatno ćete reći „nazdravlje“ kada neko kine (ili neku varijaciju poput nemačkog „gesundheit“, što bukvalno znači „zdravlje“ ili engleski „bless you“, odnosno „blagoslovljen“).

Zašto? Postoji mnogo teorija o poreklu tog odgovora, ali sve su fokusirane na istu ideju: ako kažeš „blagoslovljeni“, štitiš onoga koji kašlje od moguće smrti nakon što srce prestane da mu kuca (da, stvarno). Istu poruku šalje i naše „nazdravlje“ – onome ko kine želimo da sačuva zdravlje, uprkos kijanju.

Zvuči superneverovatno… ali možda ipak malo moguće? Dakle, šta je sa kijanjem i kakav uticaj ima na vaše srce? Šta se dogodi u telu kad kinete? Zamislite kijanje kao odbrambeni mehanizam. „To je instinktivno ponašanje koje služi da očisti nos od prašine i drugih čestica“, kaže dr. Kristofer Keli, lekar, kardiolog i autor knjige „Am I Dying?!: A Complete Guide to Your Symptoms – and What to Do Next“.

U biću, kada se unutrašnjost vašeg nosa iziritira, zatvorite oči, duboko udahnete, a vaši grudni mišići izbacuju vazduh iz pluća velikom brzinom, produva se nos i čisti sve što vaše telo smatra da tamo ne treba da bude, kaže.

Dakle, šta je sa tom teorijom u kojoj se zaustavlja srce? To je jedan od onih mitova koji imaju zrno istine, kaže dr. Bendžamin S. Blajer, otorinolaringolog na „Mass Eye and Ear“ u Bostonu. Razmislite o položaju srca u telu – to je jako blizu pluća i prsa. A dubok dah (koji napravite pre kijanja) može aktivirati dugi živac koji se zove vagusni živac (bukvalno prolazi od mozga do dela debelog creva), kaže dr. Blajer.

Među mnogim drugim odgovornostima (poput izazivanja kontrakcija u probavnom traktu), vagusni živac šalje signal srcu da uspori, kaže dr. Keli – zbog toga nekoliko dubokih udisaja može pomoći usporiti rad srca i da vas smiri kad ste pod stresom.

Nekima stvarno i (za)stane… „Kod nekih ljudi duboki udah koji se javlja na početku kijanja može aktivirati vagusni živac toliko snažno da srce kratko uspori ili čak preskoči ritam“, kaže dr. Keli. Ali kako je kod većine ljudi? „Srce će i dalje kucati normalnom brzinom za vreme kijanja, bez vidljivog učinka.“ Ali, čak i ako tvoje srce preskoči ili uspori na trenutak, zapravo ne morate da se brinete.

„Srce kuca u proseku oko 70 do 90 puta u minuti“, kaže dr. Keli. Pravi problem je, međutim, kad se srce zaustavi: „Ako se zaustavi na više od četiri ili pet sekundi, onesvestićete se. Ako zastoj duže potraje, bolje da neko počne sa oživljavanjem, odnosno masažom srca.“ Ali, ponavljamo, to se neće dogoditi od kijanja.

Zaključak: ne, vaše srce se zapravo ne zaustavlja kada kijate. Može usporiti ili preskočiti, ali zbog toga nema razloga za brigu.