Dogodilo se na današnji dan, 21. februar

1437- Škotskog kralja DžejmsaIubili su zaverenici, sprečivši tako njegov pokušaj da suzbije uticaj visokog plemstva na vođenje državnih poslova. Na presto Škotske stupio je 1406. ali je stvarno vladao od 1424. kad su ga Englezi pustili iz zatvora.Uspeo je da ojača kraljevsku vlast, posebno u oblasti sudstva, ali i uprave, čime je izazvao žestok otpor plemstva, što ga je na kraju koštalo i prestola i glave. Pretpostavlja se da je on autor poeme "Kraljevska knjiga".

Dogodilo se na današnji dan, 21. februar

1513- Umro je papa JulijeII, izvorno sveštenik Đulijano dela Rovere, od 1503. do smrti 1513. papa JulijeII, najveći pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od Mikelanđela Buonarotija, svog bliskog prijatelja, naručio je izradu fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, uključujući džinovski "Strašni sud", od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra u Vatikanu, a Rafael je oslikao njegove privatne odaje.

1613- Na ruski presto stupio je Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

1677- Umro je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, tvorac monističkog determinizma. Izdržavao se brušenjem optičkih sočiva i odbio je katedru u Hajdelbergu, jer je želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. U mladosti je isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da je govorio o telesnoj prirodi Boga. Dokazivao je da filozofija "nema druge svrhe osim istine", dok religija teži jedino pokoravanju. Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio "Teološko-politički traktat" i "Principe filozofije Renea Dekarta", a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo "Etika".

1728- Rođen je ruski car PetarIIIFjodorovič Romanov. Bio je nemačkog porekla i rođen je kao Karl Peter Ulrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa. Vladao je samo nekoliko meseci, bio je na prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula iste godine, kada je zbačen i nekoliko dana potom ubijen prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike. Dvorskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo labilnim PetromIII, koje je kulminiralo sramnim okončanjem Sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici koji su pridobili carsku gardu, senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve - prisilili su cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i uklonili na osnovu naredbe Katarine Velike.

1794- Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika od 1833. do 1836. Potom je ponovo vladao Meksikom kao diktator 1839. i od 1841. do 1845, kada je primoran da ode u izgnanstvo. Posebno je upamćen po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kad je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo nešto manje od 200 branilaca, uključujući i legendarnog Dejvija Kroketa, od čega je u istoriografiji SAD napravljen mit.

1795- Holandija je predala Velikoj Britaniji ostrvo Cejlon u Indijskom okeanu, današnju Šri lanku.

1836- Rođen je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti "Kopelija", "Silvija", opera "Lakme".

1848- Objavljen je "Komunistički manifest" Karla Marksa i Fridriha Engelsa.

1866- Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano postojanje sifilisa. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine, uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom zaraznih klica.

1885- Rođen je francuski pisac, režiser i glumac ruskog porekla Aleksandar Žorž Gitri, poznat kao Saša Gitri, autor lakih komedija, koje je sam režirao i u njima igrao glavne uloge. Dela: komedije "Noćni čuvar", "Lepa svadba", operete "Maskirana ljubav", "Mocart", filmovi "Kad bi Versaj progovorio", "Roman jednog varalice".

1893- Rođen je španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru.

1903- Rođena je američka književnica francusko-španskog porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini erotske priče za kolekcionare erotike. Dela: romani "Požarne lestve", "Kuća incesta", "Zavođenje Minotaura", "Deca Albatrosa", "Šijun u kući ljubavi", zbirka priča "Pod staklenim zvonom", priče "Venerina delta", "Ptičice", studije "D. H. Lorens: neprofesionalna studija", "Roman budućnosti".

1907- Rođen je engleski pisac Visten Hju Odn, duhovni vođa kruga levičarskih pesnika koji su uoči Španskog građanskog rata obnovili englesku poeziju i pisali pod uticajem Tomasa Eliota. Podržavao je republikance u Španiji, a otadžbinu je napustio 1939. u znak protesta zbog potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Hitlerom i do 1972. živeo je u SAD. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Govornici", "Ples smrti", "Gle, stranče", "Drugo vreme", "Novogodišnje pismo", "Ahilov štit", "Oko kuće", "Grad bez zidova", "Za sada", drame - pisane s Kristoferom Išervudom - "Pas ispod kože", "Uspon F6", "Na granici", eseji "Sporedni svetovi".

1911- Japan i SAD potpisali su trgovinski ugovor kojim je ograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

1916- Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u Francuskoj, najkrvavija u Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu, u kojoj je do decembra 1916. poginulo oko 250.000 nemačkih i francuskih vojnika, a oko 500.000 je ranjeno. Nemački napad je na kraju odbijen.

1924- Rođen je zimbabveanski državnik Robert Gabrijel Mugabe, koji je posle sticanje nezavisnosti Zimbabvea 1980. postao prvi premijer te afričke zemlje. Prethodno je kao vođa partije ZANU predvodio najjači gerilski pokret u Južnoj Rodeziji protiv režima bele manjine.

1941- U avionskoj nesreći poginuo je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin, što je omogućilo lečenje do tada smrtonosne šećerne bolesti. Za to epohalno otkriće 1923. je s Džonom Meklaudom, s kojim je takođe sarađivao, dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.

1943- Britanski kralj DžordžVIodlikovao je Moskvu Mačem časti zbog odbrane Staljingrada.

1947- Polaroid, prvi instant fotografski aparat, prikazao je u Njujorku njegov pronalazač Edvin Herbert Lend.

1958- Gamal Abdel Naser izabran je za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

1963- Sovjetski Savez je upozorio SAD da bi napad na Kubu mogao da izazove svetski rat.

1965- Ubijen je Malkolm Iks (Malcolm X) vođa američkih crnaca, u trenutku dok je u Njujorku govorio na skupu svoje Afro-američke organizacije jedinstva. Bio je vatreni propovednik "rasnog ponosa" i crnačkog nacionalizma.

1972- Ričard Nikson doputovao je u Peking, kao prvi predsednik SAD - čime je počela normalizacija američko-kineskih odnosa, posle dugogodišnje podrške SAD Tajvanu (Nacionalistička Kina) i nepriznavanja komunističke Kine. Poseta je otvorila put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1973- Libanski "Boing 727" oboren je iznad jednog izraelskog vojnog aerodroma, što nije preživeo niko od 104 putnika i člana posade.

1974- U Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je rečeno da je "nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja", kojim je zemlja konfederalizovana, a Srbija dezintegrisana, pretvaranjem njenih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne "države u državi". Ustavno rešenje iz 1974. omogućilo je i pripremilo razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih 20. veka.

1983- U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asam poginulo je više od 800 ljudi.

1991- Umrla je engleska balerina Margot Fontejn, jedna od najvećih u 20. veku. Sa izvanrednim uspehom igrala je širom sveta niz uloga u klasičnim baletima, poput "Žizele", "Labudovog jezera", "Začarane lepotice".

1994- Pakistanski komandosi upali su u ambasadu Avganistana u Islamabadu, oslobodili petoricu učenika i ubili trojicu avganistanskih terorista koji su za taoce tražili novčani otkup.

1997- Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izabran je za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996.

1999- Indijski predsednik vlade Atal Bihari Vadžpai posetio je Pakistan. Bila je to prva poseta šefa vlade Indije susednoj zemlji posle 10 godina, okončana dogovorom dveju država da se ostvari bliža saradnja sa ciljem rešenja spora u Kašmiru, kao i smanjenja rizika izbijanja nuklearnog sukoba.

2002- Predsednik SAD Džordž Buš posetio je Kinu tačno 30 godina posle predsednika Ričarda Niksona - kada je okončan period dvodecenijskog otvorenog neprijateljstva Vašingtona i Pekinga.

2008- U Beogradu je održan veliki protestni miting pod nazivom "Kosovo je Srbija" zbog priznavanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova od strane SAD i niza drugih zapadnih zemalja. Tokom i nakon mitinga dogodilo se i više teških izgreda poput napada i paljenja dela ambasade SAD.

2014- Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, suočen s masovnim krvavim protestima, napustio je Kijev. Prethodno, istog dana, sa opozicionim prvacima potpisao je sporazum, postignut uz posredovanje EU, koji je trebalo da okonča tešku političku krizu u toj zemlji.

2016- Najmanje 140 osoba je poginulo, a skoro 200 je ranjeno u nizu bombaških napada u Siriji. U Homsu u eksplozijama bombi podmetnutih u dva automobila, i u blizini šiitskog hrama Sajida Zeinab južno od Damaska.