Izložba: „I svi boli, u jeseni zaćute“ u Gradskoj biblioteci Pančevo

okt 19 2018 /

Izložba „I svi boli, u jeseni zaćute“ postavljena je u Gradskoj biblioteci Pančevo do 28. oktobra. Izložbu priredila Ljiljana Drakšan, viši bibliotekar.

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog (1893-1977), pesnika, pripovedača, romansijera, dramskog pisca (jednog od predstavnika modernog književnog pokreta posle Prvog svetskog rata), u čitaonici Biblioteke priređena je izložba.

Postavka hronološki predstavlja prva dela pisca: drama „Maska“ objavljena 1918. poezija „Lirika Itake“(1919), koja je izraz posleratne duhovne klime, razočaranja i klonuća. Sledi zbirka pripovedaka „Priče o muškom“ (1920) i kratki lirski roman „Dnevnik o Čarnojeviću (1921) u kojem se prizori iz rata mešaju s predratnim sećanjima.

Drugi deo postavke predstavlja početak diplomatske službe i aktivnog uključivanja u politiku i odlazak u Berlin 1928. god. koji Crnjanski u „Embehadama“ovako opisuje: „Bio sam kao profesor Četvrte beogradske gimnazije, siromah, i bez mogućnosti, da se posvetim literarnom radu.“ Preporuka da se književnik uvede u diplomatsku službu došla je od Slobodana Jovanovića, koji je bio uočio njegov literarni dar i smatrao da će u Berlinu Crnjanski imati bolje uslove da se ovome daru posveti.“ Drugi svetski rat zatiče ga u Rimu kao diplomatskog službenika, odakle odlazi u London u kome ostaje sve do 1965. god. kada se vraća u Jugoslaviju. Dok je u Londonu piše: „Želim da odem u svoju zemlju na mesec-dva, ako budem mogao da živim-ostaću“.

Poslednje veliko delo M. Crnjanskog jeste „Roman o Londonu“, a posetioci će se podsetiti da je ovo bio najbolji roman u 1971. god. kada je književnik dobio NIN-ovu nagradu.

Iz Zavičajnog fonda naše Biblioteke, kao posebna celina na postavci izdvajaju se dela ovog pisca na francuskom jeziku: „Ljubav u Toskani“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Lament nad Beogradom“, „Roman o Londonu“, „Seobe“, Knjiga o Nemačkoj iz 1931. god.

Posebno je osvetljen period od godinu dana (1921-1922), kada je pisac sa suprugom Vidom živeo u Pančevu. Crnjanski je u pančevačkoj Gimnaziji predavao istoriju, zemljopis i gimnastiku. Voleo je sport i bio je fudbaler u fudbalskom timu „Banat“. Karijeru žustrog i prgavog fudbalera završio je u 29. godini svog života. Zavičajnu postavku dopunjuje i delo „O Banatu i Banaćanima“ gde je citiran deo iz „Apoteoza“ U slavu Banaćana.

Zadužbina Miloša Crnjanskog zvanično je osnovana 1980. godine. Na postavci je istaknut roman Filipa Grbića „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“ koji je dobio Nagradu „Miloš Crnjanski“ za 2016/2017. godinu.

O delima Miloša Crnjanskog bavili su se brojni književni kritičari, a među njima i pančevački pisci Vasa Pavković, Milan Orlić čija se poslednja knjiga „Andrić Crnjanski Pekić“ može videti na postavci.

Izložbu dopunjuju brojne fotografije iz porodičnog albuma (majka Marija Vujić, otac Toma Crnjanski, Vida Ružić kasnije Crnjanski, rodna kuća u Čongradu). Fotografije iz Londona, sa prijateljima piscima, dodela NIN-ove nagrade, faksimil rukopisa, kao i stihovi iz izuzetne lirike.

Život Miloša Crnjanskog obeležili su ratovi, lutanja, izgnanstvo, nemiri, povratak u zemlju i književna priznanja koja je dobio gotovo pred kraj života.

Read 229 times Last modified on petak, 19 oktobar 2018 10:55

 

Podržite Internet Magazin K-013