Naš najčuveniji genetičar Miodrag Stojković o matičnim ćelijama

sep 27 2019 /

Naš najčuveniji genetičar o matičnim ćelijama

„Matične ćelije nisu svemoguće, jer tako nešto u medicini ne postoji”, kaže za „Politiku” naš najpoznatiji genetičar Miodrag Stojković povodom slučaja „Krio sejv”.

Ali činjenica da neki tipovi matičnih ćelija mogu da daju, takozvanim diferenciranjem, sve ćelije ljudskog organizma, motivisalo je farmaceutske kompanije da od toga naprave unosan biznis. Tako je potencijal matičnih ćelija vrlo često zloupotrebljavan lažnim obećanjima o „večitom zdravlju” i skupo prodavan roditeljima.

– One koje su najpoznatije, matične ćelije iz pupčanika, imaju jako ograničenu sposobnost diferencijacije i kao krvotvorne koriste se kod nekih oblika leukemija, urođenih anemija, urođenih i stečenih slabosti kostne srži, urođene slabosti imunog sistema, raka limfnih žlezda… Lista obuhvata osamdesetak bolesti i to su uglavnom krvne ili bolesti metabolizma. Ali kao krvotvorne te ćelije sigurno ne leče šećernu bolest, slabost srčanog mišića, paralize, demencije… Zato istraživanja, predklinička i klinička, idu u pravcu da se potencijal matičnih ćelija iskoristi dobijanjem specifičnih ćelija: beta ćelije pankreasa, ćelije srčanog mišićnog tkiva, oligodendrociti i motorni neuroni, kako bi se njima nadomestile ćelije koje ne obavljaju svoju funkciju ili su odumrle. Neodgovorno je obećati da se nervno tkivo može nadomestiti matičnim ćelijama koje su krvotvorne ili onim ćelijama koje daju vezivno tkivo – objašnjava Stojković, koji trenutno na Harvardu izučava matične ćelije.

Upravo odlazak ovog naučnika u Boston podigao je veliku medijsku prašinu, a kao razlog napuštanja Srbije naveo je odugovlačenje sa izgradnjom Centra za matične ćelije u Kragujevcu. Na naše pitanje da li bi se otvaranjem ovog centra suzio prostor za upliv raznih privatnih kompanija i tako izbegao scenario po kojem klijenti ne znaju gde su ni da li su njihove matične ćelije sačuvane, kaže da stiče utisak da oni koji odlučuju nikada nisu pročitali o čemu taj projekat govori.

– Svrha banke je da obezbedi uslove koji omogućavaju da se matične ćelije prikupljaju, čuvaju i po potrebi koriste po propisima i standardima. I u tom projektu jasno piše da pored krvotvornih ćelija treba čuvati i ostale vidove matičnih ćelija jer se upravo one sve više koriste u regenerativnoj medicini. I da nije bilo kraha „Krio sejva” Srbiji treba banka matičnih ćelija. Naučnicima i lekarima su uslovi da se bave regenerativnom medicinom neophodni a zbog ispunjenja standarda obavezni. Ne kasnimo za drugima, ali zašto da plaćamo skupe usluge za nešto što sami možemo da uradimo – kaže za „Politiku” naš naučnik svetskog glasa.

Stojković napominje važnost činjenice da je banka u okviru univerziteta – na taj način biće obezbeđena obuka mladih ljudi, a pacijenti i svi zainteresovani najzad će moći da se obrate instituciji koja će biti tu zbog njih i davati im verodostojne odgovore.

Nedostatak informacija o tome šta sve matične ćelije mogu i zasipanje potencijalnih klijenata obećanjima o „večitom zdravlju” od budućih roditelja stvorili su lake mete. Dok su strana udruženja lekara reagovala još pre deset godina upozoravajući na agresivnu kampanju u kojoj se preteruje sa obećanjima, kod nas su sistem i struka ćutali. Iako predsednik Lekarske komore Srbije Milan Dinić priznaje da se oni, bar za njegovog mandata, nisu oglašavali i tvrdi da to i nije delokrug njihovog rada. Udruženje pedijatara Srbije je bilo vrlo agresivno kada je reč o MMR vakcinama, ali se nismo oglašavali u slučaju matičnih ćelija, objašnjava predsednik ovog udruženja Georgios Konstantinidis.

– Pre svega, reč je o veoma specifičnoj temi o kojoj mogu da pričaju isključivo oni kojima je to specijalnost, a ne udruženja. Takođe, taj teren nije još uvek dovoljno ispitan i ne želimo da nosimo teret da smo nekome uskratili lečenje ako za koju godinu ispitivanja pokažu da je to ipak moguće – kaže Konstantinidis.

(Višnja Aranđelović, „Politika“)