Otkud naprasno interesovanje Vlade Srbije za energetsku efikasnost?

okt 12 2019 /

Otkud naprasno interesovanje Vlade Srbije za energetsku efikasnost?

Iako se preko 20 odsto primarne energije dobija iz obnovljivih izvora, taj podatak ne bi trebalo da zamagli činjenicu da se više od polovine ukupne energije ostvaruje veoma neefikasnim i prljavim postupkom sagorevanja najlošijeg lignita u Evropi, a da je najveći deo obnovljive energije dobija iz grejnog drveta, prilično neefikasnim sagorevanjem u domaćinstvima, piše Nova ekonomija.

Letnja tržišna dešavanja se uzburkaju po pravilu samo kada uslede poskupljenja za preko 10 odsto. Naročito ako je reč o kontrolisanim, a ne slobodnim cenama. Ko još pamti proteklo leto 2018. i uzbunu (proteste) zbog toga što gorivo ne pojeftinjuje, kao svuda u regionu, ako su se za to već stvorili međunarodni uslovi. Da li to ima veze samo sa cenama i troškovima života, ili sa ukupnom političkom i socio-ekonomskom scenom?

Ovogodišnje uvođenje taksa za energetsku efikasnost na cenu svih energenata, verovatno je usledilo tako da se najmanje oseti po džepu građana, u avgustovskim računima za struju i gas, kao i po cenama goriva koje su na pumpama podignute za oko dva dinara po litru. Ispada da će račun za struju od 350 kWh mesečno biti uvećan za 15 dinara. Skoro neosetno. U pozadini stoji veliki državni projekat – energetska efikasnost. Pare će ići direktno u budžet, a visina naknade nije takva da bi iko pitao „šta sve stoji iza toga?"

Ako se ipak zapitamo odakle naprasni interes Vlade za pitanja energetske efikasnosti, nema mnogo tajni. U pitanju je namera da se bar nečim odgovori na primedbe (čitajte zahteve) iz Izveštaja Evropske komisije koji je uručen Vladi Srbije 31. maja ove godine. U njemu se kaže da je Srbija usvojila svoji treći akcioni plan u oblasti energetske efikasnosti u decembru 2016, kao i prethodni plan o uštedi devet odsto finalne potrošnje energije, ali da su rezultati polovični, kao i da je zakonodavstvo o efikasnom korišćenju energije i o energetskim svojstvima zgrada samo delimično usklađeno sa Direktivom EU.

Suština je da je današnja srpska energetika trenutno funkcionalna, ali daleko od neophodne modernizacije i restrukturiranja. Iako se više od 20% primarne energije dobija iz obnovljivih izvora, taj podatak ne bi trebalo da zamagli činjenicu da je preko polovine ukupne energije ostvaruje veoma neefikasnim i prljavim postupkom sagorevanja najlošijeg lignita u Evropi, a da se najveći deo obnovljive energije dobija iz grejnog drveta, prilično neefikasnim sagorevanjem u domaćinstvima. Tačno je da se blizu 30% električne energije dobija iz vodene snage, ali je to verovatno manje od 10% finalne energije, pri čemu su termopostrojenja za dobijanje električne energije u proseku stara preko 40 godina. Tehnička efikasnost postupka (iskorišćenje oslobođene toplotne energije) nije veće od 27%. Gradnja novog termobloka u Kostolcu mogla bi da posluži eventualno u zameni dotrajalih postrojenja, koja bi (sva) u dogledno vreme morala da se pogase.

Nastavak teksta možete pročitati u 64. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

(Nova Ekonomija)