Godišnje više od 5.000 tona tekstilnog otpada završava na divljim deponijama u Srbiji

nov 02 2019 /

Godišnje više od 5.000 tona tekstilnog otpada završava na divljim deponijama u Srbiji

Koliko građani i građanke Srbije vole modu, govori podatak da se u Srbiju godišnje uveze čak 19 miliona tona tekstila. Od toga, uvoz tekstilnih sirovina iznosi svega 0,3%, dok ostatak uvoza, čini odeća.

Od proizvoda brze mode, koji su često lošeg kvaliteta, sa prosekom trajanja od sedam do deset pranja, u Srbiji se mesečno generiše oko 500 tona otpada, što na godišnjem nivou iznosi više od 5.000 tona.

Posle farmaceutskog i medicinskog, tekstilni otpad je tako jedan od većih a rastućih problema u Srbiji. Budući da Srbija trenutno nema infrastrukturu za zbrinjavanje otpada, ovaj problem dodatno komplikuje odluka države, doneta 2016. godine o zabrani odlaganja tekstilnog otpada na deponijama, ne ostavljajući domaćim i stranim tekstilcima pogodnu alternativu za rešavanje ovog problema. Tako, tekstilni otpad u Srbiji, završava u rekama, nelegalnim i divljim deponijama.

Milorad Vasiljević sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS), na okruglom stolu održanom u PKS-u u okviru Drugog dana održive mode, kaže da Srbija poslednjih godina beleži izuzetno dobre rezultate kada je u pitanju tekstilna industrija, ali da ove rezultate kvari problem sa odlaganjem tekstilnog otpada, koji utiče na zdravlje ljudi i koji zahteva hitno rešavanje.

- Tekstilna industrija čini 10% srpskog izvoza. U 2018. izvoz je iznosio 1,5 mlrd USD a poslednjih godina se povećava za 10%. Od pre dve godine imamo suficit i u uvozu i izvozu, a jedna bitna i zanimljiva informacija je da kada je u pitanju proizvodnja čarapa, Srbija je druga u svetu. Međutim, problem sa otpadom, muči i strane i domaće tekstilce, gde usled zabrane odlaganja tekstila na deponije, ostaci neretko završavaju u rekama, pored puta, nelegalnim ili divljim deponijama. Otpad se odlaže nezakonito, ali ne možemo ni da ih krivimo, jer im nismo ponudli alternativu – kaže Vasiljević.

Međutim, kako Vasiljević ističe za eKapiju, država planira da uradi nešto po ovom pitanju, te će od naredne godine, Srbija dobiti reciklažni centar koji će imati kapacitet da primi otpad sa teritorije cele države.

- U Bačkom Petrovcu postoji već centar koji se bavi reciklažom jednog dela tekstila, tkaninama veštačkog materijala. U dogovoru sa vlasnikom centra, proširićemo rad centra na reciklažu svih ostalih tkanina. Vlada Vojvodine će ući sa određenim sredstvima, drugi deo sredstva će biti od kredita i početkom sledeće godine moći ćemo da recikliramo sav otpad sa teritorije Srbije - kaže za eKapiju Vasiljević.

Aleksandra Vučinić, rukovodilac grupe za kružnu i zelenu ekonomiju, Ministarstva zaštite životne sredine kaže da je država preduzela već dosta aktivnosti, te je u toku izrada ex ante analize, najkompleksnije i vremenski najzahtevnije, prethodne analize efekata javnih politika.

- Od aprila smo počeli da radimo ovu analizu. To je dokument koji će prethoditi dokumentu javne politike. U novembru će biti poredstavljena analiza, a na osnovu rezultata mi ćemo se odlučiti koji dokument javne politike ćemo raditi za cirkularnu ekonomiju. Pošto je cirkularna ekonomija multisektorska tema, u vezi je sa otpadom ali se odnosi i na dizajn, cilj je da se prave proizvodi koji će duže trajati i koji će moći ponovo da se upotrebe. Dakle, tekstilni otpad je resurs, nikako nije otpad i svakako može da se iskoristi na različite načine. Mi ćemo stoga, sledeće godine regulisati ovo polje zakonskim okvirom, kada se očekuje Zakon o uklanjanju otpada, ambalaže i ambalažnog otpada - rekla je Vučinić.

Kontejneri za odlaganje odeće

U Srbiji, trenutno se samo jedna firma bavi reciklažom tekstilnog otpada i to vrlo malih količina. Ova firma, koja proizvodi industrijske krpe, postavila je i kontejnere za odlaganje odeće u nekoliko gradova Srbije, međutim, usled nedovljne brige nadležnih službi kontejneri iz Beograda su uklonjeni.

Suzana Obradović iz Udruženja reciklera Srbije kaže da je potrebno bolje javno-privatno partnerstvo kako bi bilo više ovakvih primera i kako bi ova dobra praksa mogla da zaživi.

- Firma Texeco iz Sremske Mitrovice je dobar primer firme koja radi reciklažu odeće. Oni su postavili kontejnere u nekoliko gradova Srbije - u Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Beogradu, a uskoro će postaviti u Staroj Pazovi i Rumi. Međutim u Beogradu, Gradska čistoća nije vodila računa o tome, pa su kontejneri razbijeni i potom uklonjeni. Dakle, potrebna je bolja sinergija između javnih i privatnih preduzeća. Jedan kontejner košta oko 300 EUR što za državu nisu velika sredstva, a svakako su značajan korak u reciklaži tekstilnog otpada - rekla je Obradović.

S. Petrović