Trgovina državljanstvom – industrija teška 25 milijardi dolara

okt 15 2019 /

Trgovina državljanstvom – industrija teška 25 milijardi dolara

Osim što se dobija rođenjem i što može da se izgubi, danas se državljanstvo može i zaraditi i kupiti.

A da je reč o sve nejasnijem konceptu jasno pokazuje činjenica da je trgovina državljanstvom danas globalna industrija vredna 25 milijardi dolara, odnosno 22,8 milijardi evra, piše Novac.hr.

Tradicionalna ideja o državljanstvu je zaostala. To je jedna od retkih stvari na svetu koju još uvek povezujemo sa krvnim srodstvom ili mestom rođenja – smatra Kristijan Kalin, švajcarski advokat i član uprave Henley&Partnersa, jednog od najvećih svetskih aktera na tom brzorastućem tržištu.

Oni zapravo pomažu bogatim pojedincima i njihovim porodicama da dobiju boravište ili državljanstvo u drugim zemljama.

„Sistem nije pošten jer ono gde smo rođeni i ko nas je rodio nema veze s našim sposobnostima ili talentima nego čistom srećom. Zašto ne bi državljanstvo tretirali kao članstvo? Zašto bi bilo pogrešno primiti talentovane ljude koji će doprineti zemlji?“, dodao je Kalin kome su već dali nadimak „Gospodin pasoš“.

Jedno od najvećih svetskih tržišta državljanstva je Hong Kong, što ne čudi kada se u obzir uzme broj kineskih stanovnika.

Sve više ima ih dva, a neki čak i po tri pasoša jer, kako je objasnio MJ, trgovac državljanstva u toj zemlji, „ne osećaju se sigurnim u Kini i žele pristup Evropi i tamo da otvore bankovni račun, kupe nekretninu ili osnuju kompaniju“.

Zapravo, veliki deo Azije, Rusije i Bliskog istoka priželjkuje državljanstvo neke od evropskih zemalja kako bi mogli slobodno da se kreću i posluju u svim državama članicama Evropske unije.

Cene državljanstava

Stoga ne iznenađuje što je državljanstvo postalo kompetitivno svetsko tržište, a za mnoge male ili ostrvske države, poput onih u Karibima, cena njihovog pasoša iznosi otprilike 150.000 dolara.

Crna Gora svoje državljanstvo naplaćuje 350.000 dolara, 250.000 evra potrebno je investirati u razvojni program zemlje, dok prijavnica za državljanstvo košta dodatnih 100.000 evra.

Onaj ko, ipak, želi portugalsko, špansko ili mađarsko državljanstvo, mora da kupi nekretninu ili državne obveznice, a to će ga koštati 350.000 evra u Portugalu, odnosno oko 500.000 evra u Španiji.

Oko 500.000 evra potrebno je potrošiti i za bugarsko državljanstvo, dok malteško košta gotovo miliona evra. Samo državljanstvo na Malti zapravo košta 650.000 evra, ali je potrebno imati i nekretninu vrednu najmanje 350.000 evra i to punih pet godina. Ako je reč o porodici, državljanstvo za supruga/u košta dodatnih 25.000 evra, a za nevenčanu decu od 18 do 25 godina i roditelje koji zavise od osobe koja se prijavljuje za malteško državljanstvo treba platiti još 50.000 evra po osobi.

Kipar, pak, kontinuirano menja cene svog državljanstva. Samu prodaju pasoša ta je zemlja uvela 2012. kada je bila na rubu bankrota pa je državljanstvo po ubrzanom postupku delila za direktnu investiciju od deset miliona evra. Godinu dana kasnije ta se ostrvska država našla u velikom korupcijskom skandalu te su joj banke uzele strani (pretežno ruski) novac. Budući da je to za Kipar značilo još dublje finansijske probleme, vlada je spustila cenu kiparskog pasoša na tri miliona evra vredno direktno ulaganje. Kasnije je cena dodatno pala te je danas potrebno uložiti dva miliona evra i na kiparskoj teritoriji posedovati nekretninu od barem 500.000 evra.

SAD svoje državljanstvo prodaje za poslovnu investiciju između 500.000 i milion dolara, odnosno 455.000 i 910.000 evra, i za stvaranje barem deset radnih mesta.

Radna mesta su uslov i za austrijski pasoš. Preciznije, potrebna je „značajna direktna investicija“ u kompaniju koja zapošljava ili joj kontinuirano raste izvoz, a uz ulaganje obvezni je i „izuzetni doprinos zemlji“ poput razvoja novih tehnologija ili stvaranje velikog broja radnih mesta.