Dan kada je Jeljcin izabrao Putina za nasledinka

avg 09 2019 /

Vadimir Putin

Na današnji dan pre 20 godina, prvi predsednik samostalne Rusije Boris Jeljcin saopštio je u televizijskom obraćanju naciji ime osobe koja je "sposobna da konsoliduje društvo i da nastavi da sprovodi reforme, oslanjajući se na najšire političke snage", radilo se o Vladimiru Putinu.

Njegov izbor je tada mnoge začudio: naslednik je imao 46 godina, nije bio poznat široj javnosti u zemlji, a još manje u inostranstvu.

"Danas sam doneo odluku o ostavci Vlade Sergeja Vadimoviča Stepašina. U skladu sa Ustavom, obratio sam se Državnoj dumi sa zahtevom da imenuje Vladimira Vladimiroviča Putina za vršioca dužnosti predsednika Vlade Rusije", tako je počelo obraćanje Borisa Jeljcina u avgustu 1999. godine, pola godine pre čuvene rečenice "Umoran sam, odlazim".

Iako je Jeljcin naglasio da do predsedničkih izbora ima još godinu dana i da će Rusi imati priliku da procene Putina kao čoveka i njegove kvalitete, on je u stvari ranije predao vlast svom nasledniku, preneo je Sputnjik. Vladimir Putin je u to vreme bio gotovo nepoznat u zemlji, iako je godinu dana pre dolaska u Vladu bio postavljen za direktora Federalne službe bezbednosti (FSB), a u martu 1999. godine je istovremeno imenovan na mesto sekretara ruskog Saveta bezbednosti. Kako se kasnije prisećao Putin, on je prvobitno odbio Jeljcinov predlog.

"On (Jeljcin) se veoma iznenadio. On je bio čovek koji je sve brzo shvatao. Pitao me je: ’A zašto?‘. A ja mu kažem: ’Gospodine Jeljcin, nisam spreman‘. A bio sam odrastao čovek i već sam dugo radio u različitim državnim strukturama", ispričao je Putin.

Tokom razgovora s Putinom, Jeljcin nije izgovarao reč "naslednik", već je govorio o "premijeru sa perspektivom". Kasnije je u jednom televizijskom programu govorio o Putinu kao o mogućem budućem predsedniku. "Rekao je to naglas celoj zemlji. I kada su me nakon toga odmah bombardovali pitanjima, ja sam odgovorio: ’Ako je predsednik rekao, onda ću tako i učiniti‘. Možda to nije zvučalo baš samouvereno, ali drugačije nisam mogao da odgovorim", objasnio je kasnije Putin. Sve to se odvijalo za vreme vojne intervencije u ruskoj republici Dagestan, koja je upravo počela.

"Ja sam se razmišljajući nekako, odlučio da će se moja karijera najverovatnije na tome i završiti, ali da će moja misija, istorijska misija - zvuči pretenciozno, ali je istina - biti da rešim situaciju na Severnom Kavkazu", rekao je Putin. Nakon što je Jeljcin 31. decembra podneo ostavku, Putin je imenovan za vršioca dužnosti predsednika i istog dana dobio sve prerogative predsedničke vlasti, ukljucujući i "nuklearni kofer".

Putin je 26. marta 2000. godine pobedio na predsedničkim izborima u prvom krugu, a zvanično je stupio na dužnost šefa države 7. maja iste godine. Marta 2004. ponovo je izabran za predsednika, da bi maja 2008. godine, pošto ustav ne dozvoljava treći predsednički mandat za redom, postao premijer, dok je funkciju šefa države preuzeo dotadašnji predsednik vlade Dmitrij Medvedev.

Godine 2012. Putin je ponovo izabran za predsednika, a drugi mandat je dobio 18. marta 2018. godine. CNN navodi da je Boris Jeljcin imenovanjem Putina za premijera izemenio rusku istoriju zauvek. Američka TV mreža navodi da se činilo se da će to biti kratkotrajno imenovanje, jer su Putinovi prethodnici kao mogući naslednici "trajali" samo nekoliko meseci.

U to vreme Putin nije posedovao auru svetskog lidera. Avgusta 1999, kada je postao premijer, nezavisni centar za istraživanje javnog mnjenja Levada izneo je podatke da Putina podržava 31 odsto ispitanika. Do januara 2000, pošto je postao privremeni predsednik, imao je podršku od 84 procenata i ona nikada nije padala ispod 60 odsto. Zašto je Putinova popularnost porasla u tim ključnim prvim mesecima? Jedan faktor je jasan: Putinov snažan odgovora na terorizam u zemlji.

Septembra 1999. u nizu misterioznih bombaških napada na stambene zgrade poginulo je na stotine ljudi u nekoliko gradova širom Rusije, što je paralisalo zemlju strahom.

To je bio 11. septembar za Rusiju i poput bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, Putin je održao govor koji su mnogi Rusi želeli da čuju. U glavama ruske političke klase preovlađuje stav da nema jasnog naslednika Putina. Po zakonu, Putin mora da "siđe" sa vlasti kada mu se 2024. završi aktuelni predsednički mandat, ali mnogi posmatrači spekulišu da on može smisliti način da se održi na vlasti, slično kao predsednik Kine Si Đinping, ili poput bivšeg predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, koji je zvanično odstupio, ali koji i dalje drži formalne poluge vlasti.

Rojters prenosi hronološki najvažnije događaje koji su obeležili 20-godišnji period vladavine predsednika Putina, među kojima njegovo imenovanje za premijera, potom imenovanje za vršioca dužnosti predsednika, pobedu na predsedničkim izborima 26. marta 2000, zatim osvajanje predsedničkog mandata 2012. nakon odluke da se predsednički mandat poveća sa četiri na šest godina i ponovnu pobedu na predsedničkim izborima 19. marta 2018. sa mandatom do 2024. godine.