Kako je jedan Pančevac vratio Svetog Savu i Stefana Nemanju u Pupinovu autobiografiju
pupinova autobiografija, od useljenika do pronalazaca, miroslav mika stankovic, miroslav stankovic, mihajlo pupin, autobiografija

Kako je jedan Pančevac vratio Svetog Savu i Stefana Nemanju u Pupinovu autobiografiju




montekristo 0507


U reprezentativnoj monografiji “Od useljenika do pronalazača“ spojeni su srpska likovna umetnost, književnost, nauka, istorija i srpska duhovnost, jer su Uroš Predić, Paja Jovanović, Miloš Crnjanski i Mihajlo Pupin povezani sa srpskim svetinjama svetskog značaja. Knjiga je ilustrovana sa 101 umetničkom slikom i fotografijom na 330 strana, luksuzno opremljena.

Pupin svoju autobiografiju piše u 67. godini života, gde navodi i detalje o nacionalnom identitetu. Kada su mu u Delaver Sitiju predložili da odbaci svoje srpske nazore i postane Amerikanac, Pupin je odgovorio: “Moji srpski nazori su moja majka, moje rodno mesto, moja Srpska pravoslavna crkva i moj srpski jezik. Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život.“ A o svom rodnom Idvoru piše da “niko osim Srba nije živeo u Idvoru“.

Pupin bi uvek govorio: “Mi Srbi koji smo na strani uspeli da privučemo pažnju stranog sveta na sebe, treba da govorimo o našem narodu kad god nam se za to ukaže prilika.“ Pupin je to i učinio u svojoj autobiografiji, “Od useljenika do pronalazača“, gde u prvoj glavi knjige piše o seobi Srba iz “Stare Srbije“, partrijarhu Čarnojeviću, Svetom Savi, Stefanu Nemanji, Karađorđu, Njegošu, Hajduk Veljku, Kraljević Marku, Svetozaru Miletiću... Pupinu su bile najvažnije nacionalna tradicija i duhovnost koju je Srbija imala od srednjeg veka do njegovog vremena.

Godine 1892. Pupin je iz Amerike doveo svoju suprugu Saru Katarinu Džekson u Sabornu crkvu u Novom Sadu, a posetili su i manastir Vrdnik – Ravanica (na Fruškoj gori), gde je ona videla kako se slavi pravoslavna manastirska slava, a u manastiru su se tada nalazile i mošti srpskog cara-mučenika Lazara.

Nažalost, u srpsko-hrvatskom izdanju od 1979. godine, Pupinove autobiografije “Od pašnjaka do naučenjaka“, bio je skinut značajan deo teksta o Svetom Savi, a Stefanu Nemanji bilo je sklonjeno ime. To je jedan od razloga što ovo ilustrovano izdanje nosi naslov “Od useljenika do pronalazača“, koji odgovara Pupinovom originalnom engleskom naslovu “From Immigrant to Inventor“. Integralni tekst o Svetom Savi, koji je bio sklonjen skoro četrdeset godina, glasi:

“Sveti Sava bio je najmlađi sin srpskog velikog župana Nemanje. Rano još odreče se kraljevskih časti i povuče se u jedan manastir u Svetoj Gori, gde provede mnogo godina u učenju i razmišljanju. Zatim se vrati u svoju domovinu u početku trinaestog stoleća, postade prvim srpskim arhiepiskopom, i osnova samoupravnu srpsku crkvu. On je osnovao i narodne škole u državi svoga oca. Tu su srpski dečaci imali prilike da nauče čitati i pisati Tako je on otvorio oči srpskom narodu, a narod, iz zahvalnosti i priznanja prema ovim velikim uslugama, prozove ga Svetim Savom Prosvetiteljem, slaveći večito njegovo ime i uspomenu na njega. Od vremena Svetoga Save prošlo je sedam stotina godina. Ali nijedne godine nije bilo a da se, u svakom mestu i u svakom domu, gde Srbi žive, ne bi održavale svetkovine kojima se slavi ime njegovo.“

Pupin je svojim ličnim primerom izuzetno pomogao ne samo podizanju, već i održavanju manastirskog hrama Sveti Sava u Libertivilu, jer je za njega najlepši čin bio kada su Srbi iz Amerike i Kanade dobili svog prvog episkopa, a danas svetog Mardarija Libertivilskog. Godine 1927, 27. maja, u Libertivilu je održan narodni crkveni sabor za Ameriku i Kanadu. Mihajlo Pupin je tada rekao da “bez pravoslavnog duha nema ni srpske narodnosti“.

Njemu kao čoveku koji je spojio nauku i religiju bila je jasna istorija Srpske pravoslavne crkve, od njenog osnivanja do njegovog vremena, jer se vidi da je to bila i Pupinova borbe za očuvanje ne samo srpskog pravoslavlja, već i nacionalnog identiteta.

Pupinovu autobiografiju "Od useljenika do pronalazača" priredio je Pančevac Miroslav Stanković, a odlomak iz iste možete pogledati OVDE


Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.


Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.

BESPLATNE ONLINE IGRICE

UKUS FEST 4. - 5. decembar u BIG PANČEVO

Školica sporta Fit Happy Kids

Praštanje uspeha, sportski magazin

pancevo city

PanPress

pancevox

pancevo jooble