KUD Abrašević iz Pančeva prirediće dva koncerta u Kulturnom centru u Pančevu, 15. i 16. decembra, kojima će obeležiti 80 godina od osnivanja.
To je odličan povod za razgovor s predsednicom Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“, Lelom Stojnov, da se osvrnemo na prošle decenije, ali i popričamo o budućnosti folklora u Pančevu.
Ko su ljudi koji su ostavili najveći trag na razvoj Abraševića u ovih 80 godina?
Definitivno, najveći trag u radu pančevačkog Abraševića, za svo vreme njegovog postojanja, ostavio je Dobrivoje Putnik, nekadašnji umetnički direktor ansambla, odnosno umetnički rukovodilac i jedan od osnivača Nacionalnog ansambla „Kolo“, koji je osnovan deset godina nakon pančevačkog „Abraševića“. Dobrivoje Putnik ili kako smo ga u Abraševiću zvali, čika Dobra, je bio čovek koji je u vreme šezdesetih pa do devedesetih, na repertoar „Abraševića“ postavljao koreografije, koje se i dan danas izvode na repertoaru Abraševića. Kao umetnički direktor Nacionalnog ansambla Kolo, Dobrivoje Putnike je imao običaj da sve koreografije koje bi postavio u Nacionalnom ansamblu, prvo postavi u pančevačkom Abraševiću, pa je odatle i ona šala da je Abrašević bio čika Dobri laboratorija za ispitivanje koreografija koje su iz amaterskog stvaralaštva, izvođene u profesionalnom ansamblu. Pored čika Dobrinog Banata, Boke, Go pratile Dedo, čuvene su i njegove igre iz Timoka, Ciganske igre, Čobansko nadigravanje „Trojno“ i mnoge druge, ali ove imaju jedanu posebnu uemtničku notu jer su i za ono ali i za ovo vreme umetnička dela koja ne zastarevaju. Nešto od ovih igara će Abrašević izvesti i na ova dva predstojeća koncerta.
Koliko ansambala danas okuplja Abrašević i šta se sve nalazi na njihovom repertoaru?
Danas Abrašević čine ansambli od najmlađih pačića, od 3,5 godine do prvog izvođačkog, pa čak i rekreativne grupe. Oni izvode igre iz Vranja, Timoka, Vlaške igre, Igre iz okoline Beograda, Ciganske igre, Čobansko nadigravanje Trojno, Zapadnu Srbiju, Go pratile dedo, Pčinjske igre, Banatske igre, Pirot, Šopske igre, još mnoge druge... dugačak je spisak.
Kako će „Abrašević“ obeležiti jubilej? Koga i šta će publika u dva dana koncerta moći da vidi?
U petak, 15. decembra na sceni Kulturnog centra Pančevo, u 20 sati, predstaviće se sve grupe Abraševića, od najmlađih do najstarijih, uz jednu lepu priču o istoriji Abraševića. Druge večeri, 16. decembra naši sugrađani će prvo u foajeu Kulturnog centra u 18 časova, imati priliku da vide jednu prelepu postavku originalnih delova naše narodne nošnje, gde će moći da se informišu o svakom delu te nošnje i da se slikaju sa ovim lepim mladim ljudima. Nakon te izložbe, u 20 sati Abrašević će iz foajea preći na scenu Kulturnog centra, ali ovog puta će ugostiti još jednog velikana umetnosti AKUD “ Branko Krsmanović“ iz Beograda. Biće ovo sigurno veče za pamćenje jer će dva velikana umetnosti sigurno ostaviti srce na sceni.
Da li folklor ima budućnost i kako prosečan mladi Pančevac gleda na folklor?
Baviti se danas ovom vrstom umetnosti nije ni malo lako, pogotovo u vremenu kada društvo ne prepoznaje ulogu amaterizma, kao važnu, za razvitak dece i omladine. Danas je pre svega teško doći do osnovnog sredstva za rad, a to je narodna nošnja koja je skupa i instrumenti bez kojih je nemoguća izvedba igračkog ansambla. A folklor spada u treći po težini „sport“ i ima neverovatne odlike za razvoj motorike kod deteta jer u umetnosti igre radi svaki deo tela, ali je vrlo važna i koncentracija. Pri tom je ovo, ako ne jedini, onda jedan od retkih „sportova“ u kojem su zajedno i momci i devojke i izmešani zajedno, držeći se ruku za ruku, širokog osmeha, čine jednu celinu, koja je ovih dana ušla i na listu UNESKA, takozvano kolo. Van scene oni zajedno odrastaju, u najlepšoj sredini, uz muziku, pesmu igru i čine jednu više nego pozitivnu sredinu za odrastanje.
Na žalost, Abrašević u svom jubileju nije podržan od Grada Pančeva i to nas mnogo boli, jer je Abrašević gradu dao mnogo kada je u pitanju kultura. Drugo, deca Abraševića su deca Pančeva, deca koja su sa svojih malo godina, na velikom zadatku za svoju državu, a to je očuvanje narodne baštine, kulture i običaja.
Preporuka za svakog mladog čoveka ali i za roditelje koji se dvoume gde bi usmerili svoje dete, sigurno jeste folklor i najstarija umetnička kuća Abrašević koja postoji 112 godina od čega evo 80 u Pančevu. Trebalo bi da je za ponos jednom gradu jer imati ovako nešto u gradu, treba biti počastvovan. Šesnaest gradova Srbije čuva Abrašević... Valjevo, Kragujevac, Šabac, Niš, Smederevska Palanka, Kraljevo, Prokuplje... i među njima i Pančevo. A da li ga Pančevo čuva?
Tesna veza sa Nacionalnim ansamblom "Kolo"
Da se istorija Abraševića nekako ponavlja i da Abrašević oduvek nekako ima neku tesnu vezu sa Nacionalnim ansamblom, a samim tim i visoko postavljene standarde u radu, govori i činjenica, da je od pre četiri godine, na mesto umetničkog direktora ansambla, došao Goran Mitrović, Prvak Nacionalnog ansambla Kolo.
Tačnije, u martu 2014. Gorana Mitrovića u Abrašević, dovela je predsednica KUD „Abrašević“ Lela Stojnov, koja je nekoliko meseci pre toga postavljena prvo na mesto v.d. predsednika, a vrlo brzo nakon toga, preuzela je i ulogu predsednika. Kako je stanje u Abraševiću bilo alarmantno po pitanju opstanka, znala je da joj treba čovek, profesionalac, koji će Abraševiću održati pripadajuće mesto, velikana umetnosti. Goran Mitrović je prihvatio ovaj izazov a interesantono je to i da su on kao profesionalac ali i Lela kao amater u folklornom stvaralaštvu bili igrači Dobrivoja Putnika.
Goran je za kratko vreme na repertoar Abraševića postavio više novih koreografija ali je i nastavio da neguje i čuva ono što je čika Dobra ostavio na čuvanje njegovom Abraševiću.
M. Dimitrijević / V.J.P.
