fbpx

Pretraga sajta

Poveži se sa K-013

K-013 Facebook K-013 Instagram K-013 Twitter K-013 Youtube K-013 Linkedin 

K-013 Viber K-013 WhatsApp K-013 Skype K-013 Telegram K-013 RSS

pravila crkve za krsnu slavu

7 pravila Crkve za krsnu slavu

Slavski kolač, kuvano žito, sveća, tamjan i vino uz ikonu porodičnog svetitelja neizostavni su elementi praznične strukture. Uz ulogu domaćina u sečenju kolača, prisustvo gostiju i hranom bogata slavska trpeza najčešći je oblik proslavljanja krsne slave.

Običaji o praznovanju krsne slave postali su osnova srpskog identiteta u odnosu na ostale entitete na Balkanu.

Etnolog Vesna Marjanović napominje da je model svetkovanja slave prilično razuđen, kao i da „crkva ima svoja pravila, a narod svoja“.

– U narodu i njegovoj percepciji običaja neki elementi se prihvataju, a među njima su slavska sveća, slavska ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva pa čak i tri. Takođe, vreme proslavljanja varira od jednog do tri dana, a neki elementi se i danas teško prihvataju poput koljiva ili žita, koje je u narodnoj običajnoj praksi isključivo povezano s kultom mrtvih – objašnjava etnolog za „Blic“.

Osim toga, mnoge obredne radnje su paralelno nastajale i u vreme hrišćanstva i pravoslavlja te se ne mogu strogo povezati sa predhrišćanskim dobom, dodaje Marjanović.

Valja imati na umu i da svaka mikro zajednica, odnosno svaka porodica, razvija i svoje obrasce ponašanja, svoje običaje i rituale kada proslavlja krsnu slavu. Zato se u našoj struci kaže da je „krsna slava običaj u kojem je pravilo da nema pravila“.

Dakle, ostaju na snazi neki rituali koji imaju smisla za samu zajednicu, neki iščezavaju ako je potreba i vera u njih prestala dok se istovremeno rađaju novi oblici. Sve to proističe iz percepcije obreda date sredine ili pak, samog odnosa stanovništva prema lokalnoj crkvi i njihovom parohu.

Sedam pravila koja propisuje Crkva

Stanovništvo je kroz istoriju gradilo odnos prema slavi, te su se običaji menjali do te mere da su vernici praktikovali čak i nepoželjno ponašanje. Zato je Crkva uvodila i zabrane.

– U kanonizovanom delu slavljenja krsnog imena, krsne slave, Srpska pravoslavna crkva je propisala šta se mora poštovati na relaciji praznik – svetac – svečar. Prema starijoj crkvenoj literaturi iz 15. veka određeno je sedam glavnih segmenata koji čine osnovnu strukturu slavskog rituala: molitva, krsna sveća, krsni kolač, koljivo, vino, tamjan, zejtin i ikona – za koje se drži da ih je ustanovio i kanonizovao Sveti Sava. Svako drugo ponašanje bilo je kritikovano – objašnjava ona.

Drugačije u gradovima u odnosu na sela

– U prošlosti, krsne slave su se u gradovima razlikovale od onih na selu: po načinu gošćenja, hrani koja se pripremala i posebnom posluženju u sitnim kolačima. Takođe, struktura praznika je bila i u prošlosti kao i danas više prema propisima Srpske pravoslavne crkve u pogledu primene osnovnih elemenata slavskog obreda: slavske ikone, sveće, kolača, žita, vina. U gradu su porodice slavile svoj praznik jedan dan, odnosno najviše dva dana. U južnim krajevima, recimo Vranju, svetkovalo se navečerje s gostima, kao i dan slave, dok je prema severu uglavnom praznovan samo dan slave – priča Marjanović.

Negde nekoliko pogača, negde nijedno koljivo

Ipak, Marjanović objašnjava da se, u celini gledano, običaji razlikuju širom Srbije, a ovo kulturno nasleđe prenosi se porodično, sa generacije na generaciju.

Negde se priprema od četiri do jednog slavskog kolača, ili čak nema uopšte kolača, kao što je u Vojvodini. Priprema žita izostaje u većini porodica a u novije vreme počinju s pripremom pod uticajem Crkve. Negde se pali samo jedna sveća ili se pali sveća na kolaču. Među tim primerima su i lomljenje kolača u domaćinstvu ili/i odlazak u Crkvu na dan praznika. Često se čuje u narodu da slave slavu onako kako su nasledili od oca a ne onako kako im kaže njihov paroh.

Gosti na slavi su u prošlosti bili iz familije i bliži prijatelji. Uvek su se pozivali. To je činio u nekim krajevima domaćin, a ponegde i stariji dečak. Od darova se donosilo voće – najčešće jabuka. Slavski ručak je uvek bio bogatiji i raskošniji negoli običnim praznicima. Po odlasku sa slave spremali su se darovi u hrani za one koji nisu došli, ili pak da se hrana nađe onima koji putuju dalje. U gružanskim selima se kaže „poslaci“, u Mačvi „milošta“.

Generacijski jaz utiče na običaje

Na prostorima gde je održana stalnost stanovništva, gde mladi ljudi nisu odlazili u velike gradove, i gde nije bio narušen generacijski niz i sklad, bar kada je reč o slavi, ona je provođena po starom običaju i postepeno je primala novije i savremenije forme svetkovine, odnosno postajala je više svetovna. Više se polagalo na gozbenu svečanost, a manje se slavilo prema crkvenim kodeksima.

Poreklo nije rasvetljeno

Običaj krsne slave nastao je još u vreme širenja hrišćanstva Balkanskim poluostrvom, a u različitim obrednim formama održala se i do danas. Iako poreklo krsne slave nije u potpunosti rasvetljeno, od velike važnosti za današnji oblik svetkovanja bile su reforme koje su ustanovljene u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u drugoj polovini XIX veka, kada su mnogi kodeksi prilagođeni ponovo stvorenoj srpskoj državi i okupljanju naroda pod okriljem crkve.

Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.