Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Danas je počeo Vaskršnji post – a evo zašto se zove Časni i zašto traje 48 dana - | K-013 Portal
vaskrsnji post, srbija

Danas je počeo Vaskršnji post – a evo zašto se zove Časni i zašto traje 48 dana



Za pravoslavne vernike danas je počeo višenedeljni Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 24. aprila.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za sveto pričešće.

Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima, i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Prva nedelja posta zove se čista, a poslednja je nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smjenjuju – prečista, krstopoklona, sredoposna, gluva, cvetna i strašna ili stradalna nedelja.

Da pojasnimo, prva nedelja posta zove se čista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je prečista, a u narodu se zove i hroma – dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše Sveti Todor.

Treća nedelja je krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.

Četvrta nedelja je sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista kad je ulazio u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je strasna ili velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu.

Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

U crkvenoj knjizi koja se zove triod (od grčke reči triodion) sadržan je čin bogosluženja za pokretne praznike u toku 18 nedelja – deset sedmica, 70 dana do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu.

Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme koje su svakodnevno pevane na bogosluženju u vreme trioda. Triod se deli na posni i cvetni.

Posni triod sadrži molitve i pesme za dane kojim se Crkva priprema za predstojeći post, kao i poredak bogosluženja za sedmice Velikog posta i Strasnu sedmicu.

Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa. Ovaj post se naziva Veliki zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.

loading...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.