Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Danas je svetski dan sladoleda - Kako je nastala ledena poslastica - | K-013 Portal
danas je svetski dan sladoleda

Danas je svetski dan sladoleda - Kako je nastala ledena poslastica


Danas je Svetski dan sladoleda koji se zvanično proslavlja od 1984. godine. Američki predsednik Ronald Regan proglasio je te godine jul za mesec sladoleda, a 18. jul za Međunardoni dan sladoleda. Tek tada. Jer, sladoled postoji milenijumima.

Smatra se da je nastao u drevnoj Kini, ali se ova poslastica menjala tokom istorije. Sladoled kakav danas konzumiramo, pravi se tek od polovine 20. veka. I u Persiji oko 350 godine p.n.e. se konzumirala poslastica od leda i sirupa (šerbe ili sorbe) koji se pravio od trešnje ili dinje, lubenice... Stigao je i do stare Grčke, a hladni napitak služio se i na dvoru rimskog cara Nerona.

Tako je stigao i u Evropu. Istorisjki podaci govore da su Arapi tokom osvajanja Evrope naučili Sicilijance da prave sladoled. Italija se smatra evropskom kolevkom sladoleda. Tu nastaje prvi endometričkom metodom napravljen sladoled - sa dodatim mlekom i pavlakom. Taj recept se tokom 17. veka širi Italijom, ali i Evropom. Ubrzo je stigao na francuski, a potom i na engleski dvor. Čarls II bio je oduševljen sladoledom, a legenda kaže da se kuvaru dobro plaćao kako bi recept ostala strogo čuvana tajna. Kada je svrgnut s trona, recept za sladoled više nije bio tajna.

Potreba za ledom bila je velika, a u 17. veku se proizvodnja leda industrijalizuje. Pronalaze se i načini da se led što duže održi. Početkom 19. veka u Napulju je bilo preko 40 vlasnika "ledenih kuća" odnosno registrovanih trgovaca ledom u letnjim mesecima.

Prva knjiga o sladoledu nastala je u Francuskoj 1768. godine "l'art de bien faire les glaces d'office" ("Umetnost pravljenja sladoleda").

U Sjedinjene Američke Države sladoled stiže u 18. veku, a legenda kaže da je Džordž Vašington za jedno leto potrošio sadašnjih nekoliko desetina hiljada dolara na sladoled. Njujorčanka Nensi Džonson patentirala je prvu mašinu za pravljenje sladoleda sredinom 18. veka, a taj princip rada koriste i mašine danas. Od tada, sladoled postaje jeftiniji i dostupniji.

Ipak, s pojavom frižidera i rashladnih komora kreće prava ekspanzija u prodaji sladoleda kakva traje do danas. Od sedamdesetih godina 20. veka ledena poslastica prvi put dobija ime - ice cream, a kod nas - sladoled.

Prvi kornet napravio je Italo Marćioni 1924. u Njujorku. Deceniju kasnije, Kris Nelson iz Ajove patentira sladoled na štapiću.

(NovaEkonomija)

Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

loading...