Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Perspektivna zanimanja – koji fakulteti su trenutno najtraženiji - | K-013 Portal
zanimanja, fakulteti, srbija

Perspektivna zanimanja – koji fakulteti su trenutno najtraženiji



Amfiteatri fakulteta ovih dana puni su budućih brucoša. U „sezoni prijemnih ispita“ najviše se govori o perspektivnim zanimanjima, kao i o studijama koje garantuju brzo i lako zaposlenje nakon diplomiranja. Dok se godinama unazad traži mesto više na listi Ekonomskog i Pravnog fakulteta, neosporno je da raste interesovanje za IT struku, kao i da ne jenjava želja mladih da studiraju psihologiju.

Istraživali smo da li buduće generacije akademskih građana interesuju strani jezici, kolika je zainteresovanost za medicinske nauke i koje smerove je najteže upisati. Pročitajte.

Strani jezici – mnogo mogućnosti za zaposlenje

Može se reći da se interesovanje za filološke nauke konstantno, s obzirom na rang-liste filoloških i filozofskih fakulteta u celoj zemlji. Premda engleski prednjači u toj „trci“, sve je više mladih koje žele da studiraju nemački, ali i neke „egzotične“ jezike poput japanskog, arapskog ili turskog. Da li su studije stranog jezika perspektivne?

Ukoliko se posmatra s aspekta zaposlenja, možda neće biti dovoljno radnih mesta za profesore ruskog ili španskog jezika i književnosti u školama kada završite studije. Ipak, stečena diploma i odlično poznavanje stranog jezika otvara razne mogućnosti. Primera radi, možete raditi kao prevodilac za nemački ili držati online časove engleskog, ruskog itd. Akademci sa darom za pisanje mogu se upustiti i u marketinške vode – pisanje PR članaka, blogova i kreiranje sadržaja na engleskom jeziku je i te kako traženo u današnje vreme.

Psihologija – velika konkurencija

Najveća pojedinačna konkurencija je poslednjih godina na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu. Ove godine na Beogradskom univerzitetu je čak 7 zainteresovanih kandidata po mestu. Studije psihologije interesuju i maturante koji polažu prijemni u Nišu. Pored konkretnog zanimanja psiholog, diploma ovog smera otvara vrata u gotovo svakoj firmi koja ima razvijeno odeljenje za ljudske resurse. Za poziciju HR menadžera uglavnom se najadekvatnijim kandidatima smatraju diplomirani psiholozi.

Naravno, uz sve mogućnosti za dalje profesionalno usavršavanje, psiholozi mogu razviti karijeru i kao psihoterapeuti i edukatori iz oblasti mentalnog zdravlja. Kako je reč o jednom pre svega humanom i zanimljivom pozivu i ne treba da iznenadi što se toliko mladih ljudi zanima za psihološke nauke.

Informacioni sistemi i tehnologije – zanimanja budućnosti

Na Fakultetu organizacionih nauka uvek se traži mesto više na smeru Informacioni sistemi i tehnologije. Zainteresovanost mladih za IT struku raste iz godine u godinu, zajedno sa razvojem inovativnih tehnologija. Činjenica je da živimo u digitalnom svetu i da je rad na internetu naša budućnost. FON, Elektrotehnički fakultet kao i sve visokoobrazovne ustanove sa nekim IT smerom su među atraktivnijima – jer predstavljaju ulaznicu u svet programiranja i obećavsju odličnu zaradu.

Medicinske nauke – najveće interesovanje za stomatologiju

Da je diploma Medicinskog fakulteta i te kako željeni cilj velikog broja maturanata pokazuju i dugačke liste prijavljenih za polaganje prijemnog ispita. Pored uvek aktuelnih studija medicine traženi su i smerovi stomatologije i farmacije. Do zvanja doktora medicine nije lako doći, a prvu stepenicu na tom putu čine položeni tekstovi iz biologije i hemije. Po završetku studija, akademci se mogu posvetiti radu na terenu, u zdravstvenim ustanovama ili pak naučnim istraživanjima.

Pravo i ekonomija – uvek aktuelne struke

Mnogi maturanti počinju izgradnju duge i uspešne karijere upravo na Pravnom i Ekonomskom fakultetu. Pravnici i ekonomisti lako mogu doći do zaposlenja, jer je gotovo svakoj manjoj ili većoj firmi potreban stručni konsultant iz oblasti finansija i prava. Jedna od mogućnosti koje Ekonomski fakultet u Beogradu nudi, na primer, jeste biranje modula nakon druge godine, kao i priliku za praksu u nekoj od 700 kompanija sa kojima ima dobru saradnju. Najuspešniji apsolventi koji se dobro pokažu na praktičnom radu uglavnom dobiju šansu za prvo zaposlenje i pre odbrane diplomskog rada.

Veliko interesovanje za građevinu i novi smer – geoinformatiku

Jedna od posebnih novosti koje se tiču upisa fakulteta ove godine jeste sve veće interesovanje za studije građevinarstva. Naime, broj zainteresovanih studenata i te kako porastao u odnosu na prethodne dve godine, od 400 prijavljenih sada je dospeo na 620 kandidata.

Atraktivnosti studija građevine u velikoj meri su doprineli novi, zanimljivi i od 1. oktobra 2021. godine akreditovani programi. Pored građevinarstva i geodezije, mladi ljudi sada imaju priliku da studiraju i geoniformatiku. Već prve godine bilo je duplo više prijavljenih kandidata za ovaj program. Planirano je 15 budžetskih mesta i 15 samofinansirajućih, a 58 maturanata je konkurisalo. Po završetku studija geoinformatike stiče se zvanje inženjera, tj. master inženjera geoinformatike, koje otvara mogućnost za zaposlenje ne samo u oblasti geodezije, već i prostornog planiranja, poljoprivrede, saobraćaja, ekonomije, turizma i u mnogim drugim privrednim granama.

Šta kaže statistika?

Prema analizi za upis za školsku 2021/2022. godinu koju je uradio Beogradski univerzitet, najpopularniji smer je bila Psihologija na Filozofskom fakultetu. Na drugom mestu bio je FON, odnosno već pomenuti smer Informacioni sistemi i tehnologije. Prošle godine je bilo skoro 4 kandidata u borbi za jedan indeks ovog studijskog programa.

Osim na FON-u, interesovanje za Informatiku je bilo veliko i na Matematičkom fakultetu, kao i za Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom  – u oba slučaja bilo je dvoje prijavljenih za jedno mesto. Slična situacija bila je na Logopediji (2,70 prijavljenih na jedno mesto), Medicini (2, 31) i Farmaciji (2,28). 

Što se potrebnog broja poena za upis tiče, analiza je pokazala sledeće. Na Mašinskom fakultetu, na programu Informacione tehnologije u mašinstvu poslednji upisani student na budžetu imao je 86,52 boda. Na Logopediji 85, 98 poena, na Turizmologiji na Geografskom fakultetu 85,96 poena.

Prvi „iznad crte“ na smeru Softversko inženjerstvo imao je 82,78 poena. Na Fakultetu političkih nauka, na smeru Međunarodnih studija – 79,60 boda. Naročito aktuelan smer na FON-u Informacioni sistemi i tehnologije – 78,32 boda. Kada su u pitanju Pravo i Ekonomija, poslednji upisani na budžetu bili su kandidati sa 76 poena.

Na kraju, ostaje da posavetujemo buduće brucoše da biraju fakultet i studije prema svojim afinitetima. Koliko god bila aktuelna i perspektivna zanimanja koja diploma određene škole nudi, najbolje je uvek studirati i raditi u onoj oblasti koja vam „leži“ i gde ćete sa lakoćom razvijati svoje akademske veštine.

loading...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.