fbpx

Pretraga sajta

Poveži se sa K-013

K-013 Facebook K-013 Instagram K-013 Twitter K-013 Youtube K-013 Linkedin 

K-013 Viber K-013 WhatsApp K-013 Skype K-013 Telegram K-013 RSS

svilara, svilara pancevo, pancevacka svilara

Svilene niti pančevačke duže od dva veka

Kultura gajenja svilene bube i svilarstva negovala se u Pančevu od 1733. godine. Poneki dud i sačuvani svilarski kompleksi pričaju svoje priče i svedoci su da je nekad naša varoš bila važno industrijsko mesto.

„Za najveću je osudu što se po nekim mestima trpi da se već postojeće dudare uništavaju. Ima nažalost opštinskih poglavarstava koja prednjače u uništavanju ovih vrednosti”, pisao je dr Nikola Milutinović (Širom naše varoši) pre ravno 100 godina o trendu sečenja drveća, trendu kojim i danas možemo da se „podičimo”. Prošao je čitav vek od kada je Pančevo, pored Novog Sada i Novog Kneževca, bilo prvo u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca na polju gajenja svilene bube i svilarstva.

Drveća u našem gradu ima sve manje, a dudovi, kojih je 1850. godine bilo čak 1.738, danas su kuriozitet. Poneko usamljeno, oniže i razbarušeno drvo ili pak družina od nekoliko stabala poput one u Narodnoj bašti priča priču koja datira iz 1733. godine. Tada je otpočela proizvodnja svile u Pančevu, a taj stari zanat doprineo je industrijskom razvoju varoši u negdašnjoj Vojnoj granici.

Razvoj svilarstva imao je uspone i padove, a jedan od procvata desio se krajem 19. veka. Taj procvat svilarstva vezuje se najpre za kompleks specifičnih arhitektonskih objekata na Bavaništanskom putu (pokraj današnjeg Doma zdravlja) – kompleks Stare svilare, koji je 2014. godine proglašen nepokretnim kulturnim dobrom. U njemu se nalazila stanica za otkupljivanje kokona, kao i predionica sa 30 vretena i magacinom. Proizvodnja svile trajala je na tom mestu više od stotinu godina, sa pauzom u toku Drugog svetskog rata.

Na mestu današnjeg stambenog prostora, koji je izgrađen 1836, nekada se nalazila prva tkačnica svile u Pančevu. Ovaj objekat sa ulice, na čijoj fasadi se uočava konstrukcija od drvenih greda (tzv. bondručna konstrukcija), pravougaone je osnove sa podrumom, prizemljem (tri stana i poslovni prostor) i prvim spratom (tri stana). Odlikuje ga drvena međuspratna tavanica i dvovodni krov prekriven salonit pločama.

Druga zgrada u dvorišnom delu, danas poznata kao magacin, podignuta je nešto kasnije, 1889. godine, i bila je opremljena najsavremenijim mašinama za proizvodnju svile. Ona je građena od opeke sa drvenim međuspratnim tavanicama i dvovodnim krovom prekrivenim crepom, a krov joj je složene drvene krovne konstrukcije.

Logor „Svilara”

Pored toga što je ovaj spomenik kulture značajan kao industrijski objekat, svojevrsne lepote i arhitektonske vrednosti, on je istorijski poznat i kao ozloglašeno mesto. Na početku Drugog svetskog rata, od juna do oktobra 1941. godine, u Svilari je bio formiran prvi nacistički logor u Banatu. Kroz njega je prošlo više od 800 protivnika vlasti, a najvećim mučenjima bili su izloženi komunisti, Jevreji i pripadnici Pokreta otpora. Među logorašima koji su preminuli bio je narodni heroj Marko Kulić. U znak sećanja na žrtve, na zgradi je postavljena spomen-ploča 1951. godine.

Galatea – kraljevska predionica

Usled povećane prozvodnje, Stara svilara na Bavaništanskom putu je poslednje decenije 19. veka zahtevala proširenje proizvodnih kapaciteta, te je tako 1899. godine sagrađena, u stilu industrijske arhitekture, prava lepotica na levoj obali Tamiša. Mađarska kraljevska predionica svile, poznata i pod nazivom Galatea (prema italijanskoj reči za čauru svilene bube), sastojala se iz tri objekta – Svilare (glavne predionice), Nadzorništva svilarstva i stana nadzornika svilarstva, a u njenom sklopu nalazila su se i četiri bazena.

Sva tri objekta pozicionirana su u jednoj liniji i paralelna su sa tokom reke. Osnova im je razuđena, krovovi razigrani i skladno obrađeni, a fasadna opeka tamne oker boje. Krak glavne zgrade je na dva sprata, dok ostatak Svilare ima prizemlje i sprat. Ovaj objekat je jedinstvene arhitekture i njegovo postojanje je potvrda da je Pančevo išlo u korak sa evropskim trendovima. Tome u prilog najviše doprinose konstrukcioni detalji, čelični stubovi i rešetkasta čelična krovna konstrukcija glavne predionice, nastala desetak godina nakon što je taj tip konstrukcije priznat na Svetskoj izložbi u Parizu.

Zamiranje svilarske industrije

Mađarska kraljevska predionica svile otpočela je sa radom 1. marta 1900. godine i proizvodila je oko 17.000 kilograma svile godišnje. Pančevo je, kako beleži Nikola Milutinović, bilo sedište Direkcije svih državnih tvornica svile. Godine 1922. naš grad imao je svoje Nadzorništvo svilarstva, sušnicu sirovih čaura, koja je ujedno i glavna stanica za proizvodnju semena svilenih buba, kao i otkupnu stanicu za sirove čaure. U to vreme bilo je čak 598 odgajivača svilenih čaura, a u Tvornici svile bilo je zaposleno oko 260 radnica.

Nakon Drugog svetskog rata, kada je privreda podržavljena, osnovana je 1948. godine Ustanova za unapređenje svilarstva i pamuka Narodne Republike Srbije Sviloprelac. To preduzeće obuhvatilo je oba svilarska kompleksa, kao i sličan pogon u Kovinu. Međutim, svetle budućnosti nije bilo. S vremenom, smanjivao se obim proizvodnje, seča dudova je uzela maha, te je i kultura gajenja svilene bube zamrla. U proleće 1967. godine stala je zauvek proizvodnja svile u predionici na Tamišu, a iste godine Svilara je ujedinjena sa Gumarskom industrijom Pančevo.

Od svile do gume i plastike

Dalja sudbina nekadašnje Svilare vezana je isključivo za GIP, koje je dvehiljaditih zatekla sudbina mnogih pančevačkih preduzeća – loše poslovanje i poražavajuće finansijsko stanje, pa zaustavljanje proizvodnje.

GIP je doživeo potpuni kolaps nakon privatizacije 2007. godine. Novi vlasnik Prvoslav Drobnjak iako je imao obavezu da uloži 1,4 miliona dinara, nije uložio ništa, niti je pokrenuo socijalni program. Zaposleni nisu primali plate, a dugovi firme su se nagomilavali. Agencija za privatizaciju je sa Drobnjakom raskinula kupoprodajni ugovor u jesen 2008. godine.

Nakon toga, Vlada Srbije odobrila je socijalni program za radnike GIP-a, a početkom 2010. godine privrednik iz Beograda Enver Muhović kupio je na berzi 90 odsto akcija ove firme. On je zatražio od lokalne samouprave da mu odobri pretvaranje prava korišćenja zemljišta na kome se nalazi GIP u svojinu, međutim, to se nije desilo, kao što ni njegov plan reorganizacije nije bio prihvaćen. Muhović je odustao od poslovanja u Pančevu, a zatim je sud u skladu sa Zakonom o stečaju obrisao GIP iz registra preduzeća.

Vraćanje starog sjaja

U junu 2012. prodata je pokretna imovina GIP-a, a zatim je usledila i prodaja preduzeća kao pravnog lica u maju naredne godine. Bivšu Gumarsku industriju u stečaju kupila je pančevačka firma Eko maber inženjering za 20 miliona dinara.

– Otkad smo kupili Svilaru, sve što smo radili na objektu bilo je po parametrima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Najpre smo sanirali krov, to je bilo najvažnije, a potom smo uradili peskarenje, tako da je fasadi vraćen stari sjaj. Ostalo je, između ostalog, da se uradi lakiranje, tj. premazivanje cigle, kako bi ona sačuvala istu boju, postojanost i ne bi primila vlagu – rekao je Stojan Radanović, vlasnik firme Eko maber inženjering.

On je dodao da je 50–60 posto radova predviđeno rekonstrukcijom završeno, što je podrazumevalo promenu krovne konstrukcije, a potom i zamenu kompletne stolarije. Wienerberger iz Kanjiže specijalno je za pančevačku Svilaru uradio imitaciju biber-crepa da bi izgled ovog spomenika kulture bio što autentičniji. Nekadašnji bazeni, koji su služili za razmotavanje čaura svilene bube i odmotavanje svile, bili su za vreme rada GIP-a poprilično devastirani, a novi vlasnik rešio je da im da novu namenu – predvideo ih je za rekreaciju.

Radanović nije odustao od prvobitne ideje da ovaj kompleks zgrada, star više od 120 godina, u bliskoj budućnosti pretvori u hotel. Svestan velike kulturne i industrijske vrednosti Svilare, planira i da jednu prostoriju, koja će biti otvorena za građane i građanke, posveti istoriji ovog objekta i preoblikuje ga u galeriju. Na taj način će Svilara kraj Tamiša nastaviti svoj dugogodišnji život obnovljena i svedočiće daljim naraštajima o tradiciji gajenja svilene bube i svilarstva dugoj više od dva veka.

Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.