fbpx

Vernici između mera države i viševekovnih verskih načela



SPC od danas počinje sa obeležavanjem niza značajnih praznika koji prethode Vaskrsu: Lazarevu subotu - Vrbicu, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Veliki (Strasnu) subotu i Vaskrs koji se slavi tri dana, a pravoslavni vernici u Srbiji neće moći u hramove sve do ponedeljka.

Lazareva subota u narodu poznata je kao Vrbica posvećena vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih posle četiri dana u grobu je praznik slave mnoge porodice kao krsnu slavu, a među njima i patrijarh SPC Irinej.

Na Lazarevu subotu praznuje se posebno i vrlo živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica, kada se bere olistalo pruće od vrbe u zamenu za palmine grančice, a deca nose cveće i zvončiće.

U nedelju na Cveti crkva slavi Ulazak Hristov u Jerusalim kao uspomenu na poslednji carski i svečani ulazak Isusa u sveti grad, a pravoslavni vernici u Srbiji neće moći u hramove zbog policijskog časa.

Oni su u dilemi su i kako da na kraju sedmonedeljenog Velikog posta proslave predstojeće praznike i Vaskrs kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću i da pritom poštuju mere države, a da ne odstupe od tradicionalnih običaja i verskih načela.

Zato sagovornici Tanjuga koji ne žele da im pominjemo imena, očekuju da se SPC, s obzirom na nove okolnosti i uvođenje produženog policijskog časa vikendom, oglasi i uputi ih kako da zajedno sa crkvom dočekaju najveći hrišćanski praznik.

SPC je krajem marta saopštila da će primeniti preporuke Vlade Srbije vezano za vršenje obreda u verskim objektima i na otvorenom prostoru bez prisustva vernika, ali da neće prekidati služenje liturgije niti prestati da pričešćuje vernike.

SPC je, takođe, apelovala na vernike starije od 65 godina, kao i mlađe slabijeg opšteg zdravstvenog stanja i slabijeg imuniteta, da se narednih dana i nedelja uzdrže od dolaska u hramove na bogosluženja. Vernicima poručuju da bogosluženja prate putem televizijskog i radio-prenosa i crkvenih internet-stranica, a da se sa svojim parohom blagovremeno dogovore o terminu pričešća u svom domu.

Sveštenici, inače, po kućama pričešćuju stare, nemoćne i bolesne.

Posle Lazareve subote i Cveti, uobičajeno da oni koji su postili mogu da se pričešćuju prva četiri dana Strasne sedmice i to na "pređeosvećenim" liturgijama u ponedeljak, utorak i sredu, kao i na Veliki četvrtak kada se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Na Veliki petak nema liturgije niti pričešća, koja se ponovo služi na Veliku subotu i Vaskrs.

Takođe, oni koji su postili Veliki post mogu se pričestiti na vaskršnjoj liturgiji u ponedeljak i utorak, iako su mrsili na Vaskrs.

Na Veliki četvrtak Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na taj dan bila Tajna večera, kada je Isus ustanovio svetu tajnu pričešća.

Na taj dan uveče, u crkvama se čita 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

Veliki petak je dan Hristovog stradanja, kada je osuđen na smrt od strane Rimljana, a na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.

Na taj dan se čitaju Carski časovi kojim se na jutrenju podseća na njegovo vođenja na sud ka Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi plaštanica na sredinu hrama radi poklonjenja Hristu.

Prema predanju, u subotu po raspeću su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

Za hrišćane je praznik vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu. Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, a vernici se pozdravljaju sa "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!".

Inače, jaje je simbol obnavljanja prirode i života.

(Tanjug)



Komentre omogućio K-013.com