Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će možda morati da se odustane od nekih važnih infrastrukturnih investicija, ali od kojih tačno – nije rekao.
Ono što se pouzdano zna jeste da Nacionalni fudbalski stadion u Surčinu nije jedna od njih, piše Danas.
Projekat o kom je predsednik dosad nebrojeno puta govorio, Vlada Srbije je uvrstila i u budžet za 2023. koji su poslanici u petak usvojili. Kako je Vučić više puta ponovio, kada bude završen, Nacionalni stadion će biti "jedan od
najvelelepnijih i najmodernijih na svetu", koji zadovoljava najviše kriterijume UEFA, sa oko 60 hiljada mesta, a iz državnog budžeta će za njegovu izgradnju biti izdvojeno 250 miliona evra.
Taj iznos je i zvanično naveden u budžetu za 2022. godinu, ali je u međuvremenu ova brojka značajno porasla pa je za izgradnju stadiona s pristupnim saobraćajnicama sada predviđeno čak 350 miliona evra. Da će stadion biti čak 100
miliona evra skuplji nego što je inicijalno rečeno, prvi put se moglo videti u rebalansu budžeta za ovu godinu usvojenom pre mesec dana, a ta nova cena je preneta i u budžet za iduću godinu.
Takođe, ovogodišnji rebalans je otkrio i da se iza stavke originalnog budžeta za 2022. pod nazivom "Projekat podrške urbanom razvoju kroz rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove infrastrukture", koja je predviđala zaduženje od 250 miliona evra, zapravo krije dodatnih 190 miliona evra troška namenjenog za Nacionalni stadion.
Prostim sabiranjem dolazi se do zaključka da izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu neće koštati 250 miliona evra, kao što su to predstavnici vlasti inicijalno najavljivali, već 540.
Poređenja radi, stadion Lusail, izgrađen za potrebe Mundijala koji se trenutno održava u Kataru (na njemu će se, između ostalog, igrati i finale), sa oko 89 hiljada mesta, koštao je 770 miliona evra, ali ne smemo zaboraviti da je to jedan od najinovativnijih stadiona do sada izgrađenih, koji će po završetku Svetskog prvenstva biti transformisan u prostor sa školama, prodavnicama, zdravstvenim klinikama i tako svakodnevno služiti društvu.
Profesor na Univerzitetu u Varšavi Marko Babić smatra da moderan nacionalni stadion našoj zemlji svakako jeste potreban, "kao simbol države i nacionalnog ponosa", ali da mora biti dobro lociran i multifunkcionalan da bi bio isplativ.
"Nacionalni stadion ne sme biti zamišljen kao objekat namenjen isključivo odigravanju utakmica fudbalske reprezentacije, jer su one retka pojava. On u sebi mora objedinjavati sportsku, kulturnu, ali i poslovnu dimenziju kako bi bio ekonomski isplativ. Takođe, za uspešnost projekata ovog tipa, lokacija izgradnje od krucijalnog je značaja. Smatram da je preveliki rizik graditi stadion na ledini udaljenoj 20-30 kilometara od centra grada (u Surčinu), te da je mnogo bolja ideja izabrati neki od postojećih beogradskih stadiona, modernizovati ga i rekonstruisati ili na njegovim temeljima izgraditi novi", kaže Babić.
Kao komparativni primer on navodi poljski nacionalni stadion.
"On se nalazi u samom centru Varšave i odlično je povezan autobuskim, tramvajskim i metro linijama, a i u neposrednoj je blizini međunarodne železničke stanice koja povezuje Berlin i Moskvu", kaže sagovornik Danasa. Kako dodaje, u sklopu kompleksa su i brojni kafići, restorani, fitnes klubovi, kao i podzemni parking pa taj stadion na dnevnom nivou koristi dve do tri hiljade ljudi.
Mirko Radonjić, urednik poslovnog portala eKapija, takođe ističe problem loše pozicioniranosti stadiona, ocenjujući da taj objekat zato nikako ne može biti ekonomski održiv.
"Nema ni govora o tome da bi stadion mogao da podmiruje svoje račune, a kamoli da vrati kapitalne troškove. Problem je u tome što na njemu neće igrati nijedan klub kao domaćin, već samo reprezentacija. Takođe, nije ideja da se uz stadion prave poslovni objekti, a parking u sklopu njega bio bi praktično neupotrebljiv, jer je u Surčinu", kaže Radonjić.
