Milovan Bojić, Direktor Instituta "Dedinje" i blizak saradnik nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića Milovan Bojić imao je od sredine devedesetih dva računa u švajcarskoj banci "Credit Suisse".
Na njima je bilo više od pola miliona franaka, pokazuju podaci procureli u međunarodnom projektu "Švajcarske tajne", a koje prenosi KRIK.
Bojić je za KRIK rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece, ali nije odgovorio na pitanja o poreklu novca.
Milovan Bojić, nekadašnji potpredsednik Vlade i ministar zdravlja tokom vladavine Slobodana Miloševića, u vreme sankcija Jugoslaviji 1994. i 1995, otvorio je dva računa u švajcarskoj banci "Credit Suisse", pokazuju bankovni podaci procureli u međunarodnom novinarskom istraživanju "Švajcarske tajne".
Istraživanje Švajcarske tajne zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista "Zidojče cajtung".
Na jednom od računa Bojić je imao više od pola miliona franaka (gotovo 350 hiljada evra) u avgustu 2003. godine. Na drugom računu najveći iznos bio je u oktobru 2007. godine – tada se na njemu nalazilo oko 380 hiljada franaka (više od 200 hiljada evra).
"Ja sam imao bolesnu decu i lečio sam ih u Švajcarskoj, čak je jedna i umrla. I dalje mi to izaziva stres i ne bih mogao uopšte da govorim o tome. U tim uslovima obustavljenog platnog prometa nije se moglo lečiti drugačije već na taj način", rekao je Bojić.
On nije objasnio odakle mu novac koji je bio na računima u Švajcarskoj.
"Ja vam pričam sada i kao roditelj i kao čovek. Prošao sam sve specijalne finansijske istrage koje je mogao jedan čovek da prođe – i novac od oca i od majke i od dede i babe i po muškoj i po ženskoj liniji", rekao je Bojić.
"Sve što imate, ako imate nešto za mene, dajte tužilaštvu i obogatite slučaj, ali ja ću svoj ugled i dostojanstvo da štitim. Toliko od mene", zaključio je.
Da Bojić ima račune u Švajcarskoj srpskom tužilaštvu je poznato još od 2001. godine kada su švajcarske vlasti na zahtev Srbije utvrdile da nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika ima račune u toj zemlji, pa su im blokirali sredstva. Na Bojićeva dva računa bilo je oko 800.000 švajcarskih franaka.
O ovim računima u javnosti su tada govorili brojni državni zvaničnici koji su građanima obećavali da će novac biti vraćen u državni budžet. Tako je, između ostalih, direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović obećao da će protiv svih vlasnika tajnih računa biti podnete krivične prijave.
Posle godinu dana blokade, Švajcarci su Bojiću vratili novac jer srpsko tužilaštvo nije pokrenulo nikakav postupak protiv njega. Istraga je otvorena kasnije, a protiv Bojića je 2005. podignuta i optužnica.
Bojić je 2005. optužen da je devedesetih malverzacijama izvlačio novac iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" na čijem čelu je bio dugi niz godina.
Tužilaštvo je tvrdilo da je Bojić početkom aprila 1995. godine naložio da se novac naplaćen od stranaca koji su lečeni na Institutu ne uplaćuje na devizni račun bolnice, već da se stavlja u posebnu deviznu blagajnu. Novac se koristio, kako je tvrdilo tužilaštvo, za plaćanje stručnih putovanja u inostranstvo i štampanje knjige "Masoni u Jugoslaviji".
Upravo u vreme za koje je tužilaštvo sumnjičilo Bojića da je naneo štetu institutu, on je otvarao račune u Švajcarskoj.
Bojić je u aprilu 2012. osuđen na 10 meseci zatvora. Ova presuda je potom ukinuta, a Bojić je nakon promene vlasti pravnosnažno oslobođen u oktobru 2015. zbog nedostatka dokaza.
