Šabac je bio poslednji opozicioni grad u Srbiji, a od trenutka smene vlasti 2020. godine do danas, struktura zaposlenih u javnim ustanovama i preduzećima potpuno je promenjena.
Kako piše Danas, onog trenutka kada je SNS preuzela vlast, prva odluka novih čelnika je bila da zaposle 50 novih lica u Gradsku upravu, pa je sa 170 broj zaposlenih skočio na 220, a iz budžeta Grada godišnje se izdvaja oko 80 miliona dinara više za njihove plate.
"Ovaj novac su jednostavno dobili tako što su izbrisali iz budžeta praktično sve razvojne projekte. Drugim rečima, zaustavili su razvoj grada ne bi li uposlili partijske kadrove", kaže za Danas šabački advokat Aleksandar Mijailović.
Prema njegovim rečima, najbolji primer stranačkog zapošljavanja predstavlja JKP "Stari grad", gde ne samo što je zamenjena rukovodeća struktura preduzeća, nego su otpustili i gotovo sve na nižim nivoima koji nisu bili politički podobni.
"Rezultat svega toga je da je grad danas u haosu. Trava se ne kosi mesecima, smeće se neredovno odnosi, dodatni problem predstavlja što nedostatak stručnih ljudi u tom preduzeću dovodi u opasnost ceo grad. Već dve godine nije izvršeno redovno godišnje čišćenje kišne kanalizacije, pa posle svake kiše imamo poplave u gradu", objašnjava Mijailović.
Na rukovodeća mesta postavljeni su kadrovi Srpske napredne stranke, a reč je uglavnom o ljudima koji nemaju odgovarajuće obrazovanje i znanje za poslove i funkcije koje obavljaju.
Nijedna institucija ni javno preduzeće nisu ostali pošteđeni udomljavanja stranačkih kadrova.
"Čak i Kancelariju za mlade vodi žena koja je najpre okačila sliku Aleksandra Vučića u kancelariju, a potom dala prioritet stranačkim aktivnostima na štetu Kancelarije za mlade. Čak je u jednom trenutku pred izbore pozvala decu da dele promotivni materijal SNS", objašnjava sagovornik Danasa.
Neki od batinaša sa mosta u Šapcu, koji su tukli narod na protestu protiv Rio Tinta, takođe su udomljeni u javnim preduzećima. Slična situacija je i u šabačkim školama, gde niko ne može da se zaposli, a da nije partijski podoban.
Po dolasku na vlast, smenjeni su i direktori kulturnih institucija, a posebnu pažnju u javnosti izazvalo je nezakonito razrešenje direktorki Narodnog muzeja i Šabačkog pozorišta, Nele Tonković i Milene Minje Bogavac.
"Smenjena sam bez objašnjenja i bez mogućnosti da se izjasnim, pred novim predstavnicima svojih poslodavaca, bez mogućnosti da ih bar uputim u objektivne okolnosti rada Šabačkog pozorišta, a posebno u toj, nezamislivo teškoj godini, kada su sva pozorišta morala da rade pod aspolutno vanrednim okolnostima zbog koronavirusa", navodi Bogavac.
"Nisam samo smenjena, ja sam oterana, oklevetana i popljuvana, nakon što sam dve i po godine radila najbolje što sam znala, u javnoj ustanovi koja, žao mi je što to moram da naglasim, nije bila bez ozbiljnih problema ni pre nego što sam počela u njoj da radim. Uhvatila sam se u koštac sa tim problemima, a posle se ispostavilo da sam za sve te probleme - kriva. Bukvalno, od kanalizacije, pa do svega ostalog, što je decenijama postojalo kao izazov, a što ja nisam uspela da rešim, u prvoj trećini svog mandata", objašnjava Bogavac.
U bacanju smeća na njenu glavu prilikom smene, kako dodaje, posebno se istakla jedna lokalna novinarka, čiji je sin nešto kasnije zaposlen kao glumac u Šabačkom pozorištu, bez konkursa i bez audicije.
Tekst u celini nalazi se u listu Danas.
