O merama i planovima Ministarstva prosvete i gorućim problemima za koje se rešenje mora naći pre 1. septembra govorili su danas na konferenciji za medije predsednik Demokratske stranke dr Zoran Lutovac, član resora za prosvetu docent dr Goran Radojev i bivši zamenik ministra prosvete Želimir Popov.
Ostalo je nešto više od 3 nedelje do početka školske godine, a Ministarstvo prosvete još uvek nije izašlo sa jasnom strategijom za realizaciju nastave u osnovnim i srednjim školama, a koja će biti prilagođena uslovima pandemije.
„Organizovanje nastave u školama jednostavno nije moguće. Ako bi se nastava ili bar deo nastave održavao u učionici, u učionicama bi moglo da bude prisutno uglavnom desetak đaka - u svakoj klupi po jedan đak, a svaka druga klupa mora ostati prazna. To znači da bi se svako odeljenje delilo u dve ili tri grupe. Ako se istovremeno odvija nastava za sve učenike prvog i drugog razreda, to bi značilo da umesto 5 odeljenja imate 10 ili 15, što zahteva 2 do 3 puta više učitelja. Gde su ti učitelji koji će pokriti nastavu? Napokon, jedna spremačica u dvadeset minuta pauze može da dezinfikuje najviše jednu učionicu i nemoguće je da svega nekoliko spremačica u tom vremenu očisti u većim školama i po nekoliko desetina učionica,“ izjavio je Goran Radojev i pojasnio koje je to uslove neophodno obezbediti u najkraćem mogućem roku da bi onlajn nastava mogla da funkcioniše u praksi, „Časovi moraju da se drže u realnom vremenu, uz prisustvo učenika koji će moći aktivno da učestvuju u času - postavljaju pitanja, rešavaju probleme, daju ideje, diskutuju. Da bi to bilo moguće, neophodno je da nastavnicima budu dostupni, u školi ili kod kuće, platforma za onlajn nastavu koju Ministarstvo propiše, računar, grafička tabla i stabilna internet veza. Sa druge strane, i učenicima moraju biti obezbeđeni barem osnovni uslovi i uređaj za učenje“.
Predsednik Resornog odbora Demokratske stranke za prosvetu i bivši zamenik ministra prosvete govorio je o drugom, ali blisko povezanom, aspektu rada ministra Šarčevića i ministarstva prosvete.
„Želeo bih da skrenem pažnju na pitanje koje je nekako ostalo ispod radara iako je veoma važno, a to je Strategija razvoja obrazovanja koja treba da se usvoji ove godine. Po izjavi ministra, na novoj strategiji se uveliko radi, ali mi ne znamo ko su ljudi koji su angažovani na ovom bitnom poslu. Strategiju razvoja obrazovanja u svakoj zemlji u Evropi i svetu pišu stručnjaci, a ne zaposleni u državnoj upravi, i to je transparentan proces. Pozivamo ministra Šarčevića da podeli sa nama ko čini tim zadužen za pisanje ovog strateški važnog dokumenta koji će urediti kako će obrazovanje u Srbiji izgledati u narednih 10 godina,“ zahtevao je predsednik RO za prosvetu Želimir Popov.
Nije lako doneti bilo kakvu strategiju ili sprovesti reforme kada ne postoji poverenje građana u institucije. To poverenje je narušeno, zbog raznih afera – od helikoptera, Savamale, Kopaonika, ali i zbog medijskog, fizičkog i institucionalnog nasilja.
„Umesto besplatnih udžbenika, mi danas pričamo o spomenicima; umesto u budućnost, ulaže se u prošlost i mitove; umesto u nauku, ulaže se u pokazivanje snage države tako što se kupuju terenska vozila; umesto u kulturu, ulaže se u kič. Krizni štab je simbol narušenog poverenja, simbol inata države, simbol ignorisanja građana. Jedno se govori, a drugo se radi. Kako da građani imaju poverenja, kako da slušaju ministra prosvete koji zahteva da se poštuju mere u učionicama, a da se pritom mere ne primenjuju u praksi?“ upitao je predsednik Demokratske stranke dr Zoran Lutovac.
