Pet država Zapadnog Balkana u ovoj godini očekuju izbori, piše Radio slobodna Evropa i analizira šta se po tom pitanju može očekivati u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Kako se navodi, Srbiju na proleće očekuju redovni parlamentarni izbori i podseća da je predsednik Srbije, koji raspisuje izbore, kao moguće datume pomenuo 26. april ili 3. maj, koji je i krajnji zakonski rok za njihovo održavanje.
U pitanju su prvi parlamentarni izbori koji se, stoji u tekstu, održavaju u redovnom četvorogodišnjem roku od dolaska SNS-a na vlast 2012. godine, a prethodno su 2016. i 2014. održani vanredni parlamentarni izbori.
Na izborima se bira 250 poslanika u Skupštini Srbije, u kojoj SNS trenutno ima 104 poslanika. Izbori na proleće biće opšti, a građani će, osim za saziv Skupštine Srbije, glasati i na pokrajinskim i lokalnim izborima.
U prvim danima 2020.godine, 5.januara, biće održan drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj, a glasači će birati između kandidata levog centra Zorana Milanovića i aktuelne predsednice i kanidatkinje desnog centra Kolinde Grabar Kitarović, koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu održanom 22. decembra 2019.godine.
U prvom krugu na birališta je izašlo 51,20 odsto glasača, za Milanovića je glasalo 29,55 odsto izašlih biraca, a za Grabar Kitarović 26,65 odsto. U Hrvatskoj će početkom jeseni biti održani redovni parlamentarni izbori na kojima se bira 151 poslanik u 12 izbornih jedinica.
Kako piše RSE, u trci za četvorogodišnji mandat u hrvatskom Saboru očekuje se da će najznačajnije stranke biti Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDPH).
Desno od HDZ-a je protestno-populistički Most, a okupljanje desnih i suverenističkih snaga najavio je Miroslav Škoro koji je bio treći po broju osvojenih glasova u prvom krugu predsedničkih izbora.
U Severnoj Makedoniji za 12.april su najavljeni prevremeni parlamentarni izbori, a ta odluka, podseća RSE, doneta je u oktobru na sastanku lidera najvećih političkih partija kod predsednika Steva Pendarovskog, a dva dana nakon samita EU na kome nije određen datum za početak pristupnih pregovora.
Prema zakonskoj regulativi, predviđeno je da se 100 dana pre održavanja izbora formira takozvana tehnička vlada, koja će biti zadužena za sprovođenje izbornog procesa. Za prvog čoveka tehničke vlade vladajući Socijaldemokratski savez predlaže aktuelnog premijera Zorana Zaeva.
Opoziciona VMRO DPMNE imaće ministre unutrašnjih poslova, kao i ministra za rad i socijalnu politiku, te tri zamenika ministra koji će imati pravo veta na sve odluke.
Kako se ocenjuje, iako je postignut dogovor izmedu partija, održavanje tih izbora je dovedeno u pitanje posle poslednje izjave Zaeva da ''to zavisi od ponašanja opozicije u parlamentu''.
Zaev, naime, veruje da izbori mogu biti odloženi i tvrdi da on neće dati ostavku, ako opozicija i dalje blokira donošenje nekoliko zakona koji treba da se primenjuju od 1. januara, a od kojih zavise plate, penzije i investicije u Severnoj Makedoniji.
S druge strane, predsednik parlamenta Talat Džaferi je izjavio da su vlast i opozicija postigli sporazum za deblokadu tih zakona što bi, prema ocenama, značilo da će se prevremeni parlamentarni izbori najverovatnije održati 12. aprila. U ovoj godini se održavaju redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, a prve nezvanične prognoze govore da bi mogli biti održani u maju.
U tekstu RSE se navodi da deo crnogorske opozicije nikada nije priznao rezultate poslednjih parlamentarnih izbora održanih 16. oktobra 2016. godine, zbog, kako kažu, neregularne atmosfere koja je stvorena pokušajem državnog udara na izborni dan.
Od tada demokrate i Ujedinjena reformska akcija bojkotuju rad crnogorske Skupštine. Ipak, iako ne prizanju rezultate tih izbora, poslanici Demokratskog fronta su se nakon prvobitnog bojkota, krajem decembra 2017.godine vratili u Skupštinu.
U cilju vraćanja poverenja u izborni sistem i pripreme narednih parlamentarnih izbora u crnogorskom parlamentu u avgustu 2019. godine počeo je sa radom skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izmenu izbornog zakonodavstva, koji treba da pripremi set izbornih zakona.
Međutim, nikakav dogovor vlasti i opozicije nije postignut i pregovori su praktično propali, a nejasno je po kojim izbornim zakonima bi izbori mogli biti održani i da li će opozicija priznati njihov rezultat.
Partija koja je prethodnih godina pojedinačno imala največi broj poslanika je Demokratska partija socijalista, a slede politicki savez DF i Demokrate Crne Gore. U Bosni i Hercegovini ove godine biće održani redovni lokalni izbori na kojima se biraju 74 opštinska veća u Federaciji BiH i 57 skupština opština u Republici Srpskoj.
Osim 131 nacelnika i 10 gradonačelnika u BiH, bira se i 3136 odbornika, od čega 26 predstavnika nacionalnih manjina. Po kojim pravilima će biti održani izbori još nije poznato, a prema dosadašnjim pravilima CIK bi početkom maja trebalo da raspiše lokalne izbore.početkom maja trebalo da raspiše lokalne izbore.
Izbori u BiH održavaju se svake dve godine, a sredinom prošle godine pojavili su se zahtevi da se izborni ciklus objedini i da se jednom u četiri godine izlazi na birališta. Za taj korak je, kako se navodi, potrebno izmeneti Ustav BiH i zakone koji se odnose na izborni sistem.
Radna grupa za izmene izbornog zakonodavstva još nije formirana budući da vlast na nivou BiH kompletirana u decembru 2019. godine, odnosno, 14 meseci posle održavanja opštih izbora u BiH, prenosi Tanjug.
