Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Šta se menja u izbornim pravilima u Srbiji? - | K-013 Portal
izborna pravila srbija

Šta se menja u izbornim pravilima u Srbiji?



Javna rasprava o Nacrtu zakona o lokalnim izborima, Nacrtu zakona o izboru narodnih poslanika i Nacrtu zakonu o izboru predsednika Republike otvorena je 24. novembra.

Ministarstvo je pozvalo predstavnike državnih organa, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave, predstavnike akademske i stručne javnosti, kao i druga zainteresovana lica, da se upoznaju sa tekstovima predložena tri radna oblika zakona i da daju svoje predloge, primedbe i sugestije do 13. decembra.

Neobično je da se ovako važni akti donose samo nekoliko meseci pre najavljenih izbora koji će se, prema svemu sudeći, održati 3. aprila 2022. godine.
Smisao javne rasprave je da deluje preventivno u borbi protiv korupije, kako bi se ograničio neprimereni uticaj pojedinaca i grupa koje na osnovu ličnih kontakata, uticaja ili novca mogu delovati na izradu propisa, piše Demostat.



Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora u Srbiji u okviru Radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca potpisan je 29. oktobra.

Predstavnici vlasti navode da je dogovoren čitav niz veoma konkretnih pitanja vezanih za poboljšanje izbornih uslova i da je zbog njihove implementacije neophodno promeniti određene zakone i podzakonska akta.

Posebnu novinu u Nacrtu zakona o lokalnim izborima predstavljaju, kako se navodi, "precizna merila za imenovanje biračkih odbora u stalnom sastavu, kao i kontrolni mehanizmi, uključujući i postupak kontrole zapisnika u postupku na nov način", pri čemu je posebna kontrola isto kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika "rezervisana" za opozicione liste.

Predviđen je princip prema kom broj potpisa potreban za podnošenje izborne liste ne zavisi od broja odbornika već od broja birača na dan raspisivanja izbora, što znači da se izborna lista može podneti ako je podrži najmanje 200 birača u lokalnoj samoupravi u kojoj ima 20.000 birača, 300 tamo gde je 30.000 birača, 500 tamo gde je do 50.000 birača, 600 tamo gde ima do 70.000 birača, a 800 tamo gde je do 100.000 birača.

U lokalnim samoupravama koje broje do 500.000 birača potrebno je 1.000 potpisa podrške, a 3.000 tamo gde je više od 500.000 birača.

Smanjen je i broj potpisa potrebnih za proglašenje izborne liste nacionalnih manjina, kako bi se time olakšalo učešće u izbornom procesu. Nacionalnim manjinama će biti omogućeno da izborne komisije mogu proglasiti listu koja ima dvostruko manji broj od onih koji se traži po opštim pravilima tog zakona.

Najvažnija novina predstavlja "uvođenje trostepenosti u zaštiti prava usled nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkim mestima". Naime, ako je na biračkom mestu učinjena neka nepravilnost, podnosioci izbornih lista mogu da, prvo, podnesu lokalnoj izbornoj komisiji zahtev za poništenje glasanja na biračkom mestu. Ako bi taj zahtev bio odbijen ili odbačen, sledeće pravno sredstvo bi bio prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, protiv čijeg rešenja po prigovoru bi podnosilac proglašene izborne liste imao pravo žalbe Upravnom sudu.

Biraču koji je na izbornom spisku se priznaju prava ukoliko je neosnovano sprečen da glasa ili ukoliko mu je povređeno pravo na slobodno i trajno glasanje. Nacrtom se propisuje sadržina zahteva za poništenje glasova na biračkom mestu.

Predlaže se i zadržavanje cenzusa od tri odsto za učešće izbornih lista u raspodeli mandata narodnih poslanika, ali se cenzus definiše preciznije, odnosno propisuje se da u raspodeli učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, odnosno broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji.

Novina je i uvođenje instituta "odricanja od mandata", odnosno mogućnosti da kandidat dostavi overenu neopozivu pismenu izjavu da se odriče mandata, pre nego što Republička izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata narodnih poslanika. Tada se mandat dodeljuje sledećem kandidatu sa iste izborne liste.

Nacrtom istog zakona predviđa se sporazum o broju i trajanju emisija na javnim medijskim servisima za predstavljenje izbornih lista.

Ukidanje žreba

Nacrtom zakona o izboru predsednika Republike Srbije se, po prvi put, predviđa shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku, što je, do sada, bilo uređeno Poslovnikom Republičke izborne komisije.

Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature, pri čemu se precizira da se kandidature proglašavaju po redosledu kojim su predlozi kandidata ispunili uslove za proglašenje, a redosled kandidata na ponovljenom glasanju koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema njihovom redosledu na prvom glasanju.

To znači da se novim predlogom zakona ukida postojeći institut korišćenja žreba.

loading...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.