Dva dana pred Božić je Tucindan. U našem narodu toga dana se kolje „pečenica“ (ili „božićnjar“) kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta.
Ovaj običaj vodi poreklo od rođenja Isusa Hrista, kada su vitlejemski pastiri otišli u pećinu vitelejemsku i poklonili se tek rođenom Isusu.
Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Hristu odneli jagnje. Danas se na Tucindan priprema „pečenica“ ili „božićnjar“, peče se na Badnje veče, a jede na Božić kao prva mrsna hrana.
Budući da se „božićnjar“ u davna vremena nije klao, no tucao krupicom soli ili ušicama sekire, taj dan se i danas zove Tucindan.
