Vest da je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje kojim se odbija revizija banke i potvrđuje nezakonitost naplate premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), postavila je pitanje hoće li banke vraćati naplaćene provizije za stambene kredite.
Na rešenje koje je objavilo udruženje "Efektiva" reagovalo je i Udruženje banaka Srbije. Osim što su podsetili da je ovo osiguranje u skladu sa zakonom iz 2004. godine i da je potvrđeno odlukama NBS, Udruženje banaka je pokretanje ove teme nazvalo "novom kampanjom koja je iz određenih interesnih grupa pokrenuta protiv banaka, odnosno protiv NKOSK-a". Podsetili su, takođe, da je država ovo osiguranje uvela sa namerom da olakša dobijanje kredita građanima Srbije, kao i da su takvi zajmovi bili jefitiniji nego krediti bez ovog osiguranja.
Prema poslednjem finansijskom izveštaju NKOSK-a, na kraju 2019. godine, osigurano je 100.220 stambenih kredita u ukupnom iznosu većem od 3,6 milijardi evra. Korporacija, prema tom izveštaju, vodi 112 parničnih postupaka protiv korisniika kredita, dok je za štete rezervisano 1,08 milijardi dinara obračunatih za 946 osiguranih dospelih kredita, piše Politika.
Međutim, borba dužnika sa bankama oko stambenih kredita u "švajcarcima" potvrdila je i činjenicu da je ovo osiguranje banke od rizika, a ne dužnika. Banke i dalje smatraju da je pravično da taj trošak plate klijenti zbog manje kamate, a oni tvrde da je plaćanje premija za korporaciju obaveza banke koja je nepravično prevaljena na korisnike kredita, navodi ovaj list.
Advokat Jelena Pavlović iz Udruženja CHF Srbija smatra da su tačni navodi banaka da je kamata u slučaju osiguranja kredita kod korporacije bila manja, jer je i kreditni rizik bio manji, ali ukazuje da su samo delimično tačni navodi da je do pada kamata došlo zbog osiguranja kredita. Pad kamatnih stopa je, objašnjava za Politiku, trend koji je već godinama prisutan kako na evropskom, tako i na svetskom tržištu u toj meri da su kamate po kojima banke jedna drugoj pozajmljuju novac već godinama negativne, što znači da kamatu plaća onaj ko novac daje, što je suprotno svim prethodnim shvatanjima o vrednosti novca.
"U vreme kada je donet Zakon o NKOSK 2004. godine, banke kao poverioci nisu imali mogućnost da u razumnom roku naplate svoja potraživanja, međutim od 2005. izmenama Zakona o hipoteci, a zatim i nizom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupak aktivacije hipoteke se odvija u veoma kratkim rokovima od 30 do 60 dana, to je vreme da se preispita potreba daljeg rada korporacija na način koji je sada prisutan", kaže Pavlović.
Objašnjava da je ugovorima o regulisanju ovih kredita između NKOSK i banke definisano da, ukoliko korisnik kredita ne izmiruje dospele anuitete, to čini korporacija i to sve zaostale rate uvećane za zakonsku zateznu kamatu. Ona po planu nastavlja da otplaćuje anuitete sve dok banka ne proda imovinu koja je bila sredstvo obezbeđenja.
"Kada proda, banka je u obavezi da prvo korporaciji isplati iznos plaćenih rata, a u slučaju da potraživanje banke po osnovu nenaplaćene glavnice i svih troškova prevazilazi sumu dobijenu od prodaje imovine, NKOSK je u obavezi da banci pokrije 75 odsto od ostvarenog neto gubitka. Već iz same svrhe ugovora koji su zaključile banka i korporacija jasno se vidi da je najveći kreditni rizik banke da korisnik kredita neće uredno plaćati svoje obaveze osiguranjem kod korporacije nestao, jer je NKOSK preuzeo sve obaveze. Mora se priznati da je ovo oozbiljna korist po bankarski sektor", navodi sagovornica Politike.
Dodaje da je nesporna čnjenica da je finansijski sektor sada ubedljivo najrazvijeniji i da mu više nije potrebna pomoć države na način na koji je to bio slučaj 2004. Dodatno, u Srbiji su banke od 2005. godine oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrednost, čime se država odrekla do tada 20 odsto propisanih poreza u korist banaka.
(Politika)
