Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Jović: Pandemija donela ograničenja, ali i nove mogućnosti - | K-013 Portal
željko jović, kovid, ekonomija

Jović: Pandemija donela ograničenja, ali i nove mogućnosti


Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović ocenio je danas da je pandemija u sferi ekonomije imala dva lica, od kojih je jedno ograničenja za tradicionalno obavljanje ekonomskih i finansijskih aktivnosti, a drugo je veliki podstrek za primenu novih tehnologija.

"Posebno veliki iskorak napravljen je na polju primena finansijskih tehnologija, toliki da je nezamisliv povratak na staro. Ostaje samo pitanje rizika koji prate nove tehnologije, iskustvo nam govori da smo često u tim trenucima skloni da podcenimo rizike u ovom slučaju iz primene novih tehnologija", rekao je Jović na konferenciji "Rizici novog doba, dve godina pandemije".

On je ocenio da makroekonomski rizici verovatno nikada u istoriji nisu bili veći ni kompleksniji nego sada.

"Više od dve godine živimo s pandemijom koja je znatno izmenila uslove poslovanja i zahtevala da kreiramo nove instrumente i poslovne procese i da prilagodimo postojeće, vodeći računa o zdravlju ljudi i ekonomije", rekao je Jović.

On je pandemiju ocenio kao zdravstvenim uzrocima uslovljeno ograničenje kretanja ljudi koje je imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.

Dodao je da je takvo ograničenje uglavnom negativno uticalo na tražnju određenih roba i usluga, na smanjenje proizvodnje određenih roba i pružanje nekih usluga, na distribuciju istih, na pristup korisnika finansijskim uslugama i smanjenje kreditne sposobnosti privrede i građana.

Jović je ocenio da je Srbija u takvim uslovima relativno dobro prebrodila krizu i da su odgovori NBS-a i Vlade Srbije bili pravovremeni, sveobuhvatni i odgovarajući, što su primetili MMF, Svetska banka, Evropska komisija i druge međunarodne institucije.

"Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete, kao i da sačuvamo ljudski kapital, potrošačko i investiciono poverenje i sprečimo trajnije posledice", naveo je Jović.

Viceguverner NBS smatra da su najznačajnije mere centralne banke u jeku pandemije bile smanjenje referentne kamatne stope, omogućavanje moratorijuma na otplatu kredite, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, omogućavanje grejs perioda u otplati kredita dužnicima pogođenim pandemijom i odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima iz garantne šeme po povoljnijim uslovima.

"Uspeli smo da sačuvamo finansijsku stabilnost. Uslovi dinarskog zaduživanja bili su najpovoljnjiji do sada, što je uz efekte moratorijuma omogućilo da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta i da uz mere državne pomoći nastavi da podržava rast", rekao je Jović.

Dodao je da je rezultat toga kumulativna stopa privrednog rasta od 6,4 odsto u dve pandemijske godine, uz smanjivanje problematičnih kredita na najnižu stopu do sada od 3,3 odsto u aprilu.

"To jasno pokazuje da ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja nije došlo do pogoršanja kvaliteta aktive banaka, već su on ostale likvidne, solventne, profitabilne i nastavile da podržavaju privredni rast", istakao je Jović.

On je ocenio da je sve to moglo da se postigne zahvaljujući znatnom smanjenju eksterne i fiskalne neravnoteže i akumuliranim deviznim rezervama u godinama koje su prethodile krizi, kao i strukturnim reformama.

"Energetska kriza i kriza izazvana konfliktom u Ukrajini su izazvale inflatorne pritiske na globalnom nivou uz prisutne zastoje u lancima snabdevanja, znatan rast cena energenata i primarnih proizvoda, povisilo proizvođačke cene i uvozne cene, vršeći pritiske na centralne banke u svetu da zaoštre monetarnu politiku", rekao je u analizi Jović.

Dodao je da je zbog svega navedenog naša procena rasta privrede za 0,5 odsto niža nego što smo očekivali, odnosno kretaće se između 3,5 i 4,5 odsto.

"Zaoštravanje monetarnih uslova koje je preduzela NBS kako bi sprečila sekundarne efekte viših cena hrane i energenata u svetu na proizvode i usluge na domaćem tržištu, nije se odrazilo na usporavanje BDP-a, koji je u prvom kvartalu bio na nivou od 4,4 odsto", naglasio je Jović.

Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

loading...