Da bi dostigla prosečan standard najrazvijenijih zemalja koje čine grupu G7, Srbiji je potrebno 100 godina ako bi rasla prosečnim stopama rasta koje je beležila od svetske finansijske krize, piše list Danas.
Ako bi pak srpska privreda rasla brzinom iz pretkriznog vremena taj period bi bio nešto manji od 20 godina.
Na kraju, jedini optimističan, a moguć scenario je da privreda raste postkriznim stopama uvećanim zbog dobrog upravljanja državom, u kom slučaju bi Srbija stigla prosek G7 za oko 40 godina.
Ovo je rezultat analize predstavljene u Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj za 2019/20. godinu.
U proseku za zemlje kojima se bavi EBRD, a to je uglavnom Centralna i Istočna Evropa i Bliski istok, pristizanje razvijenih zemalja je produženo za 25 godina nakon krize.
Prema rečima Matije Romanija, direktora EBRD-a za ekonomiju, politiku i upravljanje, prosečna godišnja stopa rasta regiona pre krize bila je 5,3 odsto, a nakon krize svega 1,5 odsto.
„Ovo je svakako delom posledica finansijskih problema, ali mislim da je dobrim delom kriza poverenja. Za povratak poverenja potrebni su dobro upravljanje i jake institucije“, ocenio je Romani.
Loše upravljanje vodi korupciji i nejednakim uslovima poslovanja, što negativno utiče na privredni rast. Samo upravljanje Helena Švajger, viši ekonomista u EBRD-u, objašnjava, jeste vezano za vlasti, donošenje odluka i njihove odgovornosti na svim nivoima.
„Srbiju je 1990-ih imala jako slabo upravljanje u odnosu na razvijene ekonomije i većinu zemalja u razvoju. Kasnije je ostvaren dramatičan napredak u kvalitetu institucija, doduše sa niskog početnog nivoa. Međutim, to je i dalje ispod nivoa zemalja Centralne i Istočne Evrope i daleko ispod nivoa razvijenih zemalja“, ocenila je Švajger.
EBRD je inače smanjio projekciju privrednog rasta Srbije sa 3,5 na 3,2 odsto u 2019. i na 3,5 odsto u 2020. godini. Ovo je zanimljivo jer je pre nekoliko dana Narodna banka Srbije uradila upravo suprotno i povećala projekciju sa 3,5 na 3,6 odsto u ovoj godini.
Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, istakao je da nakon visokog rasta u 2018. od 4,4 odsto privredni rast Srbije je usporio u ovoj godini i to pre svega zbog usporavanja evrozone, a pre svega Nemačke koja je najveći trgovinski partner Srbije.
„Na usporavanje u evrozoni utiču i tehnološke promene. Na primer automobilska industrija prelazi sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na hibridne ili električne motore. Pored toga u poslednje dve godine menja se i struktura privrednog rasta u Srbiji. Dominira domaća tražnja, dok je negativan doprinos neto izvoza. Pozitivne promene vidimo u javnim finansijama. Javni dug je pao na blizu 50 odsto BDP-a. Sada fokus treba da bude na javnim investicijama, pošto će ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje podstaći privatne investicije“, rekao je Tabak.
U izveštaju se navodi da Srbija mora da se posveti rešavanju institucionalnih uzroka hronično slabog rasta. Od 2010. do 2018. godine prosečan godišnji privredni rast je svega 1,7 odsto.
„Fokus bi trebalo da bude jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i povećanje privatnih i javnih investicija“, rekao
EBRD u Srbiji prema rečima Žužane Hargitai, regionalne direktorke EBRD-a za Zapadni Balkan, ova institucija radi na reformi Železnica i Elektroprivrede Srbije.
„Moramo da pomeramo planine u procesu korporativizacije javnih preduzeća i ima još mnogo da se uradi“, istakla je Hargitai.
