Iako se Republika Srbija strateškim dokumentima obavezala na uštedu finalne potrošnje energije, rashodi za energetske usluge beleže rast i značajna su stavka u budžetima subjekata javnog sektora. U periodu od 2014. do 2018. godine rashodi za energetske usluge prosečno su godišnje iznosili blizu 20,7 milijardi dinara.
Dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor na konferenciji za medije tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost sistema energetskog menadžmenta u javnom sektoru“ naglasio je da je Zakonom o efikasnom korišćenju energije predviđeno uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta kao jedne od osnovnih mera za organizovano praćenje potrošnje i uštede energije.
Od svih državnih organa, sistem energetskog menadžmenta uspostavljen je samo u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i 62 odsto jedinica lokalne samouprave, rekao je dr Pejović i dodao da ovaj sistem nije uspostavljen kod ostalih subjekta javnog sektora, kao što su organi državne uprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i 38 odsto opština i gradova.
Izveštaj o reviziji je pokazao da nijedno značajno poboljšanje sistema energetskog menadžmenta nije moguće bez zalaganja svih subjekata javnog sektora.
Prema rečima dr Pejović cilj revizije je bio da se utvrdi da li je Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedilo uslove i nadzor nad uspostavljanjem i funkcionisanjem sistema energetskog menadžmenta kod obveznika u javnom sektoru i u kojoj meri su obveznici uspostavili ovaj sistem.
Goranka Jovanović, državni revizor i vođa tima koji je sproveo reviziju je naglasila da je Ministarstvo rudarstva i energetike uspostavilo informacione sisteme za potrebe sistema energetskog menadžmenta, ali ih obveznici ne koriste u dovoljnoj meri.
S obzirom da obveznici uglavnom ne dostavljaju godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije, Ministarstvo rudarstva i energetike ne raspolaže podacima o ukupnim uštedama energije u javnom sektoru, rekla je Jovanović.
Ministarstvo rudarstva i energetike, kako je istakla Jovanović, nije predložilo Vladi da donese četvrti Akcioni plan za energetsku efikasnost za period nakon 2018. godine, kojim bi bili utvrđeni ciljevi za uštedu energije i mere za njihovo dostizanje.
Ministarstvo rudarstva i energetike nije sprovelo inspekcijski nadzor nad uspostavljanjem i funkcionisanjem sistema energetskog menadžmenta.
Kako je pokazao izveštaj o reviziji, većina izabranih obveznika sistema je imenovala energetskog menadžera, ali nije donela planska dokumenta za politiku efikasnog korišćenja energije.
Obveznici sistema energetskog menadžmenta nisu u potpunosti uspostavili upravljanje potrošnjom energije na način kontinuiranog planiranja, praćenja, analize, izveštavanja i nadzora.
Neophodno je povećati nadzor nad upravljanjem projektima u oblasti efikasnog korišćenja energije i potrebno je od korisnika javnih sredstava zahtevati dostavljanje izveštaja o uštedi energije, poručila je Jovanović.
Državna revizorska institucija je nakon sprovedene revizije dala preporuke subjektima revizije - Ministarstvu rudarstva i energetike, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i Gradu Novom Sadu u cilju uspostavljanja efikasnijeg sistema energetskog menadžmenta.
(K-013)
