Mi nismo ni kafići ni restorani ni butici, svi oni nekako rade, samo mi stojimo i zbog zabrane proslava ne radimo baš ništa, rekao je za Novu ekonomiju Dragan Šulejić, član upravnog odbora tek osnovanog udruženja Event industrije Srbije koje okuplja organizatore svadbi, proslava i pratećih aktivnosti.
"Svesni smo globalnih problema izazvanih pandemijom COVID-19. Verujemo kriznom štabu, lekarima i državnim organima kada kažu da su proslave veliki rizik", objašnjava Šulejić.
On kaže da se mere zaštite poštuju, ali da ova vrsta industrije bez ozbiljne pomoći države, neće moći da preživi.
Na nedavno održanom performansu ispred Narodne skupštine, Marijana Vukadin iz tog udruženja rekla je da od države traže otpis doprinosa i pomoć u plaćanju poreza.
Prema njenim rečima, bilo bi dobro i da država nastavi sa isplatom minimalnih zarada za sve zaposlene u toj branši do maja sledeće godine.
Ta oblast inače zapošljava oko 20 hiljada ljudi, a tom broju treba dodati i oko 30 hiljada honoraraca.
Dodatni razlog za pomoć, prema Šulejićevim rečima su prihodi koje ova branša ostvaruje.
"U Srbiji se godišnje obavi oko 35 hiljada venčanja. Od toga oko 10 hiljada su mala venčanja pred matičarem i mali ručkovi, a 25 hiljada svadbe sa većim brojem gostiju, proslave. U njima učestvuje preko pet miliona gostiju, a poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji je 3,6 miliona", navodi Šulejić.
Objašnjava da jedna takva svadba košta od 14 do 15 hiljada evra, pa se na kraju dolazi do broja od preko 350 miliona evra, dok je prodaja novih putničkih vozila u Srbiji godišnje upola manja.
"Tim proslavama treba dodati i rođendane, punoletstva, krštenja, korporativne proslave mature, pa godišnji promet event industrije raste na preko pola milijarde evra", podsećaju u Event industriji.
