Građani Srbije nisu dovoljno informisani o svojim pravima u nekom izvršnom postupku, posebno kada vode spor o neplaćenim računima za komunalne usluge. Sa druge strane, više od polovine izvršnih predmeta u Srbiji čine dugovi građana prema komunalni preduzećima, čak 60 odsto i beleže trend rasta.
O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).
Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.
U sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača
Organizacije za zaštitu potrošača često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.
Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.
On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.
Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno.
“Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod”, smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Prosperitet”, koje ima sedište u Novom Sadu.
On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.
Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.
Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.
Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.
Predstavnik “Prosperiteta” kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno čl. 140), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.
U tim komisijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.
Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.
Dobrovoljnog namirenja
On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.
Jovan Ristić iz ograizacije potrošača “Efektiva”, podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.
I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.
Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
“U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja”, naglašava Ristić.
Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često “u sukobu” sa nekim zakonima.
Ristić kaže i da je “Efektiva” uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja.
“Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena”, zaključuje Ristić.
“Volonteri Kačarevo” predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema.
“Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa se ne radi po tom pitanju”, kaže Nela Savić.
Komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana
Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane.
“Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja”, objašnjava Savić.
Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija.
“Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija”, podseća Nela Savić.
Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova.
“Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima”, kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.
Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.
Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku “soft collections”), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine.
“Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome”, smatra Prostran.
Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno.
“Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira”, naglašava predstavnica USAID-a.
To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.
(Nova ekonomija)
