Narodna banka Srbije dozvolila je poslovnim bankama da produže otplatu stambenih kredita za pet godina klijentima kojima preti smanjenje plate ili gubitak posla, ali treba imati u vidu da će oni dužnici koji odaberu tu mogućnost na kraju platiti veću ukupnu kamatu na kredit, iako će im rata biti niža, piše portal nova.rs.
Ukoliko ste uzeli stambeni kredit u vrednosti od 50 hiljada evra na 20 godina, prema kalkulacijama sa portala banaka u Srbiji i sajta Kamatica.com, u proseku plaćate oko 282 evra na ime mesečne rate. Sa druge strane, da ste odmah uzeli isti kredit na rok od 25 godina, plaćali biste u proseku 242 evra, odnosno 40 evra manje.
U tom smislu, ako biste sada otišli u svoju poslovnu banku i zatražili da iskoristite mogućnost koju je, u najnovijem paketu mera, omogućila Narodna banka Srbije, produžetak otplate stambenog kredita za pet godina donelo bi vam uštedu od oko 40 evra mesečno, u zavisnosti od toga koliko ste "odmakli" sa otplatom svoje pozajmice.
Uz to, prema saopštenju koje je uputila Narodna banka, produžetak roka otplate stambenog kredita ne podrazumeva naplatu bilo kakve zatezne kamate, a klijentu kome banka odobri tu vrstu olakšice garantuje se da to neće uticati na njegovu ocenu kreditne sposobnosti u Kreditnom birou.
Međutim, treba imati na umu da ukupna cena kredita raste sa produžetkom roka otplate, i to važi u "normalnim okolnostima" kao i sada, kada je epidemija koronavirusa naterala Narodnu i poslovne banke da osmisle različite olakšice za svoje klijente - ali ni jedna od njih nije besplatna.
U slučaju da zatražite od svoje poslovne banke produžetak roka otplate stambenog kredita za pet godina, imajte na umu da ćete na kraju platiti više na ime ukupne kamate.
Kako to izgleda u praksi, na primeru stambenog kredita od 50.000 evra?
Ukoliko se zadužite sa rokom otplate od 20 godina, vaš ukupni trošak kredita biće najmanje 75 do 78 hiljada evra, i to ukoliko dobijete najpovoljnije uslove kod svoje poslovne banke.
Stambeni kredit sa pet godina dužim rokom otplate, odnosno na 25 godina košta još više - najmanje 78,5 do 80 hiljada evra, ponovo pod najpovoljnijim uslovima.
Dakle, razlika od pet godina u roku otplate kredita, za nekoga ko se tek zadužio sa sobom nosi značajnu razliku kada je reč o ukupnom iznosu koji treba da se otplati. Sve i da ste pri kraju otplate stambenog kredita, ukoliko produžite rok za pet godina, suočićete se sa višim ukupnim troškom kamate.
Zato profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Nova.rs kaže da bi o korišćenju mogućnosti da se za pet godina produži otplata stambenog kredita trebalo da razmišljaju samo oni kojima je zaista ugroženo servisiranje duga.
"Takva opcija je za one klijente banaka koji su ‘na granici’ ili kojima preti da počnu da kasne sa otplatom rata. Oni rizikuju da njihov kredit dobije oznaku "teško naplativ", što nije dobro ni za klijenta ni za banku. Produžetak otplate stambenog kredita zato otvara mogućnost da se izbegne ta kategorizacija, da se ne dolazi u docnju i da se očuva kreditna sposobnost građana koji su ‘na granici’ sa postojećim nivoom svojih kreditnih obaveza u odnosu na primanja", rekao je Grubišić za Nova.rs.
Dugovima građana do rasta privrede
U pokušaju da poveća potrošnju ili bar smanji njen pad na jesen Narodna banka Srbije donela je juče novi set mera za olakšavanje zaduživanja građana. Naime, NBS će dozvoljavati bankama da odobravaju stambene kredite za nekretnine koje su 60 odsto završene (do sada je limit bio 80 odsto), dok ukoliko se radi o državnim stanovima koje gradi Građevinska direkcija Srbije ili državanim jeftinim stanovima za sektor bezbednosti banke će moći da odobre kredit bez obzira u kojoj je zgrada fazi izgradnje, piše Danas.
Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, navodi za Danas da će se ove mere odraziti na opštu potrošnju.
"To je podsticaj građevinskoj industriji, jer je stanogradnja veoma važna u svakoj ekonomiji s obzirom na to koliko privrednih oblasti angažuje. I to se često radi o malim preduzećima, zanatskim radnjama, proizvođačima materijala", ističe Dugalić.
Osim zastoja tokom vanrednog stanja, promet nekretnina, ipak, nije previše pogođen krizom, kaže za Danas Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine i ovlašćeni procenjivač.
"Kada je korona krenula, banke su počele da se brane od rizika, da pooštravaju uslove kreditiranja, a onda je NBS izmenila uslove i preporučila učešće od 10 odsto. To je među prvima prihvatila Poštanska štedionica i mi sada imamo navalu njihovih klijenata za procene vrednosti nekretnina", priča Lazarević.
Od marta do kraja juna, prema podacima NBS i Udruženja banaka, ukupni krediti stanovništva povećani su za četiri odsto. Stambeni su za ova tri meseca povećani za tri, a keš krediti za pet odsto. Gledano u poslednjih godinu dana od 30. juna ove godine, ukupni krediti stanovništva su povećani za 12,3 odsto.
(Nova.rs, Danas)
