Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine zbog suše neće imati rast ni približan prošlogodišnjem od oko četiri odsto, a šteta se procenjuje na najmanje 500 miliona dolara.
Temperature od oko 40 Celzijusovih stepeni tokom dva letnja meseca bez kiše, smanjile su rod skoro svih voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura, osim pšenice koja je požnjevena pre sušnog perioda.
Od ratarskih kultura najveća šteta od suše biće na rodu soje i kukuruza, a najmanja na prinosu suncokreta.
Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 odsto, kukuruza od 30 do 50 odsto, a rod suncokreta, koji je najbolje izdržao visoke temperature, biće smanjen za 10-15 odsto u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke.
Srbija, prema rečima stručnjaka, rešenje za pad poljoprivredne proizvodnje zbog klimatskih promena i suše mora tražiti u menjanju setvene strukture i povećanju površina pod navodnjavanjm koje sada iznose manje od dva odsto u odnosu na poljoprivredno zemljište.
Za to su potrebne ogromne investicije, a bez organskog đubriva, bez govedarstva, navodnjavanje može da izazove velike promene u kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, jer ako nemate organsku materiju ispirate zemljište navodnjavanjem i pretvarate ga u pustinju.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija ne može da koristi vode najvećih reka koje protiču kroz zemlju za navodnjavanje kao ranije, jer su Sava, Dunav, Drina i Timok postale međunarodne reke i da bi se koristili kapaciteti tih voda za navodnjavenje potrebno je da se postigne sporazum sa zemljama u okruženju.
