Od ukupno 155 nesreća na svim pružnim prelazima u periodu od 2017. do 2019. godine u Srbiji, oko 75 odsto nesreća se dogodilo na pasivnim pružnim prelazima u nivou, u kojima je život izgubilo 24 lica, a teže povređeno je 59, izjavio je danas dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
Kako je rekao dr Pejović na konferenciji za novinare tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge“, direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji, po procenama stručnjaka, dostižu sumu od najmanje 470.000 evra po glavi smrtno stradalog u saobraćaju.
U Republici Srbiji od ukupno 2.114 prelaza puta preko pruge, njih 1.653 ili oko 78 odsto su pasivni pružni prelazi koji zahtevaju posebnu opreznost svih učesnika u saobraćaju prilikom prelaska preko pruge, jer nisu opremljeni sistemom za upozorenje ili zaštitu koji se aktivira u slučaju kada za korisnika nije bezbedno da prelazi preko prelaza, istakao je dr Pejović.
Izveštaj o reviziji je pokazao da bi upravljanje bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge bilo efikasnije, kada bi normativni okvir bio preciznije definisan i usklađen, a aktivnosti nadležnih subjekata u većoj meri koordinisane i usmerene na otklanjanje uzroka rizika.
Cilj revizije bio je da se ispita da li su nadležni subjekti preduzimali odgovarajuće mere u cilju unapređenja bezbednosti na prelazima preko pruge.
Najveći broj pružnih prelaza, 76 odsto je osiguran saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti, dok najviši nivo bezbednosti ima 14 odsto pružnih prelaza, naglasio je Goran Mandić, vođa tima koji je sproveo reviziju.
Po njegovim rečima, nadležni subjekti revizije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i Grad Novi Sad, nisu u dovoljnoj meri planirali aktivnosti u cilju stvaranja pretpostavki za unapređenje bezbednosti saobraćaja na pružnim prelazima.
Upravljač železničke infrastrukture, upravljač državnih puteva i Grad Novi Sad nisu preduzimali ni sve aktivnosti iz svoje nadležnosti, što može da utiče da bezbednost saobraćaja na pružnim prelazima nije na odgovarajućem nivou.
Prema podacima upravljača železničke infrastrukture, 77 odsto pružnih prelaza se nalaze na razmaku manjem od 2.000 metara, iako je Zakonom o železnici propisano da razmak ne može da bude manji od 2.000 metara, osim u izuzetnim slučajevima, koje propisuje ministar, rekao je Mandić.
Revizori su utvrdili i da su republički i pokrajinski inspektori za državne puteve u 2019. godini inspekcijskim nadzorom uočili da je na 73 pružna prelaza na državnim putevima postavljena adekvatna saobraćajna signalizacija, dok na 59 pružnih prelaza to nije slučaj.
Kada je u pitanju vršenje nadzora nad sprovođenjem zakona, uvideli smo problem da pojedini upravljači putne infrastrukture, odnosno jedinice lokalne samouprave ne žele da zaključe ugovor o održavanju pružnih prelaza sa „Infrastrukturom železnice Srbije“, a što je propisano Zakonom o železnici, naglasio je Mandić.
Prema podacima upravljača železničke infrastrukture, 16 upravljača putne infrastrukture, na čijoj teritoriji se nalazi 285 pružnih prelaza, nije zaključilo ugovor o održavanju putnih prelaza sa upravljačem železničke infrastrukture, od čega su 10 opštinske, odnosno gradske uprave, koje nemaju upravljača javnog puta.
Drugi problem je, kako je objasnio Mandić, što, prema odgovorima jedinica lokalne samouprave na anketu DRI, 37 odsto jedinica lokalne samouprave, na kojima se nalaze pružni prelazi, nema upravljača puta u skladu sa Zakonom o putevima.
U slučaju saobraćajnih nesreća na pružnim prelazima, u kojima učestvuju vozila železničkog i drumskog saobraćaja, kao najčešći uzrok se navodi nepažnja učesnika u drumskom saobraćaju, više od 97 odsto nesreća, istakao je Mandić.
On je dodao i da periodu od 2017. do 2019. godine ukupno polomljeno 11.042 branika i polubranika na pružnim prelazima, čime je pričinjena materijalna šteta u iznosu od oko 1,65 milijardi dinara.
Državna revizorska institucija dala je subjektima revizije 26 preporuka kako bi upravljanje bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge postalo efikasnije i efektivnije.
(K-013)
