Narodna banka Srbije saopštila je da bi vrh ovogodišnje inflacije u Srbiji, od oko 14 odsto, trebalo očekivati u septembru, te da će se godišnja inflacija kretati izmedju 11 i 11,5 odsto. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Srbije Miladin Kovačević kazao je da su najveći doprinos inflaciji i u Srbiji i u Evropi dali energenti i hrana.
„Naša bazna inflacija u julu je bila oko 7,5 odsto, a to je ona inflacija koja se dobije računom kada se isključi energija i hrana. Ona je možda čak i nešto niža od evropske bazne inflacije“, rekao je Kovačević.
Kovačević je naveo da će Srbije trpeti posledice trenutne ekonomske situacije bolje nego zemlje u okruženju, pre svega zbog ugovora sa Rusijom o isporuci 2,2 miliona kubnih metara gasa po povoljnijoj ceni, ali i zbog ranijih ulaganja u termoelektrane i hidroelektrane.
„Naravno, mi u segmentu hrane i energije radimo kontrolu cena. To se radi izmedju ostalog da bi se ispumpala takozvana inflaciona očekivanja. Čak i da posle ima nekog efekta na inflaciju to odlaganje, važno je u datom trenutku kada je inflacija u usponu, sprečavati inflaciona očekivanja, kako ne bi bila u još većem usponu“, istakao je Kovačević.
On je dodao da je ta kontrola cena, uz širi opseg drugih monetarnih i fiskalnih mera, obezbedjuje stabilnost.
„Glavni efekti dolaze iz monetarne sfere utoliko što se čuva stabilnost kursa. Ona je moguća zato što na tržištu zahvaljujući performansama cele ekonomije postoji ravnoteža ponude i tražnje“, dodao je.
NBS očekuje da inflacija krene da se smanjuje od oktobra i da udje u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine. Ciljana inflacija u Srbiji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
