Srbija se već duže vreme nalazi medju tri najzagadjenije zemlje u Evropi, a ove godine će od zagadjenja umreti dvostruko više ljudi nego od korona virusa, izjavio je Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.
U intervjuu agenciji Beta, Vujić je kazao da prema indeksu zagadjenosti vazduha, Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina emituju više zagadjenja iz svojih termoelektrana nego svih ostalih 46 evropskih zemalja zajedno.
"Kad se gleda statistički, mi smo po zagadjenju vazduha na prvom mestu u Evropi, BiH je druga, a Severna Makedonija je na trećem mestu", rekao je Vujić.
Na pitanje šta pokazuju merenja zagadjenosti vazduha u poslednjih mesec dana, Vujić je kazao da specijalizovani sajtovi govore da je Beograd jedan od najzagadjenijih gradova na svetu.
"Medjutim, u mnogim manjim gradovima je gora situacija nego u Beogradu. U Valjevu imamo 175 dana godišnje kada je zagadjenost vazduha veća od dozvoljene. U tom gradu je zagadjenost pet puta veća nego što je to propisano zakonskim normama", kazao je Vujić.
On je naveo da je zagadjenost vazduha izuzetno velika i u Užicu, Nišu, Boru, Obrenovcu, Lazarevcu, Kraljevu, Smederevu.
Vujić ističe da je zagadjenost najveća u jutarnjim i večernjim časovima, i da u tim periodima gradjani udišu čadj i PM10 i PM2.5 čestice koje su veoma opasne po zdravlje ljudi.
"Te nevidljive čestice ulaze u sve ćelije organizma i uzrok su najtežih oboljenja. Mi sada udišemo čestice ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, ugljen-monoksida, metana, teških metala i zbog toga nam je zdravlje prilično ugroženo", rekao je član Centra za ekološku politiku FPN.
Vujić je naglasio da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji svake godine od posledica zagadjenja vazduha premine 6.500 ljudi.
"Dakle, ove godine će najmanje dvostruko više ljudi umreti zbog zagadjenog vazduha nego od posledica kovida-19, ali država, kao i godinama unazad, neće preduzeti nijednu preventivnu meru", ocenio je on.
Na pitanje Bete zašto država preko medija ne informiše gradjane o zagadjenosti vazduha, Vujić je kazao da svaka vlast pokušava da prikrije negativne posledice svog delovanja.
"Ministarstvo ekologije ne objavljuje te podatke, ali ih ima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Medjutim, Agencija je u poslednjih nekoliko dana pokušala da progura novo kvalifikovanje kvaliteta vazduha, tako što su podigli nivoe zagadjenja", kazao je Vujić.
Naveo je da je Agencija za zaštitu životne sredine nivo zagadjenosti podigla sa indeksa 40 na koncentraciju 55 PM2.5 čestica.
"Odlučili su da reše problem zagadjenja tako što su povećali dozvoljenu koncentraciju otrovnih čestica u vazduhu", objasnio je Vujić.
Prema njegovim rečima, vlast je ovim potezom pokušala da dezinformiše stanovništvo Srbije o zagadjenosti vazduha.
"Dobro je što su se ipak predomislili, jer je morala da se promeni Uredba o monitoringu vazduha. Oni to ipak nisu smeli da ozvaniče jer bi takva odluka u Briselu naišla na oštru osudu", objasnio je Vujić.
Dodao je da bi bilo apsurdno i neozbiljno spuštati standarde kvaliteta vazduha u najzagadjenijoj zemlji u Evropi.
Na pitanje Bete kakav je odnos nadležnih prema zagadjenosti životne sredine, Vujić kaže da u poslednjih 30 godina nijedna vlast nije pokazala interesovanje za očuvanje životne sredine.
"Niko nije shvatio da je to investicija u zdravlje ljudi. Srbija je prilično dobro standardizovana kada je u pitanju životna sredina, ali se propisi apsolutno ne primenjuju", rekao je.
Vujić je podsetio da je do pre neku godinu Srbija imala jedno ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine, što je, kako je rekao, bio "protivprirodni blud".
"Imali smo ministra koji je kroz energetiku zagadjivao životnu sredinu, a istovremeno se, kobajagi, zalagao za očuvanje životne sredine", rekao je Vujić.
Istakao je da je učinak prethodnog ministra ekologije Gorana Trivana više nego simboličan, a da je nova ministarka Irena Vujović "enigma", jer još nije posetila nijedno mesto u kome gradjani trpe posledice zbog zagadjenosti životne sredine.
(Beta)
