Podaci o javnim nabavkama u Srbiji razbacani su u tri različite baze podataka na tri različite internet adrese, a za njihovu ispravnost i tačnost ne garantuje čak ni Kancelarija za javne nabavke.
Njoj je zakonom povereno da upravlja portalima javnih nabavki, piše Pištaljka.
Stvar je utoliko gora jer je u poslednje četiri godine uloženo 3,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU i budžeta Srbije u projekat unapređenja sistema javnih nabavki - a da je jedan od rezultata tog projekta novi portal javnih nabavki sa nepouzdanim podacima.
Tako sada ako bi građani želeli da vide kako se troši njihov novac i da, na primer, saznaju od koga se kupuju štampači i za koliko novca umesto da jednostavnom pretragom ukucavanjem reči štampač dobiju informaciju, oni moraju da pretražuju tri baze. Novi portal javnih nabavki dodatno je zakomplikovao celu stvar, pa je sada potrebno dodatno se obučiti i pogledati video uputstva da bi se na novom portalu uspešno pronašli javni podaci.
Projekat "Unapređenje sistema javnih nabavki" i sam je vođen na netransparentan način, pa se ne zna ko je radio na projektu, ko je kreirao portal, po kojoj ceni i zašto milionski budžet nije iskorišćen da se građanima olakša pristup informacijama o tome kako se troši naš novac.
Kako se može napraviti jednostavna aplikacija koju bi svi građani mogli lako da koriste pokazala je Pištaljka u okviru projekta "Javno o javnim nabavkama" i ona je dostupna na linku http://jn.in.rs .
Pištaljka je napravila aplikaciju koja koristi bazu od 1.000 najvećih javnih nabavki u periodu od devet meseci, tačnije od 1. septembra 2020. do 30. juna 2021. godine i ta aplikacija omogućava korisnicima da jednostavnim ukucavanjem ključne reči dođu do svih javnih nabavki na koje se ta reč odnosi.
Za 19 godina koliko se javne nabavke zakonski regulišu u našoj zemlji, više puta su menjani propisi, a doneta su i četiri potpuno nova zakona. Prvi zakon iz 2002. godine jedini nije nalagao kreiranje otvorene baze podataka. Sa svakim sledećim, iz 2008. godine, 2012. godine i 2019. godine kreirana je i posebna baza podataka sa zasebnom internet adresom. Pri tome, niko sa sigurnošću ne može da kaže od kog do kog perioda datiraju podaci objavljeni na svakom od ovih portala.
Tako se javne nabavke mogu pronaći tamo gde im nije mesto, na portalima koji su prestali da budu aktuelni i pre nego što su te nabavke raspisane. Pištaljka je pokušala da sazna zašto se ovo dešava, ali to nisu uspeli da saznaju ni od Kancelarije za javne nabavke ni od Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), kojoj je država na međunarodnom tenderu dodelila posao unapređenja sistema javnih nabavki.
Kancelarija za javne nabavke ponudila je objašnjenje zašto se nabavke posle 1. jula 2020. godine, kada je počeo sa primenom novi zakon, ne vide na novom portalu ali to objašnjenje se u praksi ispostavilo kao netačno. "To znači da su svi naručioci koji su doneli odluke o pokretanju postupka najkasnije sa danom 30.06.2020. godine, sprovodili postupke javnih nabavki po odredbama starog zakona i shodno tome, pozive za podnošenje ponuda su objavljivali na starom Portalu javnih nabavki", navedeno je u njihovom odgovoru.
Na novom portalu, međutim, nije moguće pronaći na desetine javnih nabavki koje su pokrenute posle 30. juna 2020. godine.
Na primer, beogradsko javno preduzeće "Gradsko stambeno" objavilo je nabavku građevinsko-zanatskih radova na starom portalu, iako je odluka o pokretanju doneta u martu ove godine. Činjenica da se nabavke "Gradskog stambenog" objavljuju na pogrešnom mestu sporna je i zato što ovo preduzeće koristi diskriminatorne uslove da spreči konkurenciju na sopstvenim tenderima o čemu je Pištaljka već pisala.
Opširnije na ovu temu pročitajte OVDE.
(Pištaljka)
