Evropski parlament usvojio je večeras Izveštaj o Srbiji sa 538 glasova za, 69 glasova protiv i 79 uzdržanih.
Izveštaj EP privukao je značajnu pažnju javnosti zbog poziva vlastima da reše afere Krušik, Jovanjicu, Telekom Srbija i Savamalu, ali i snažne osude napada na portal KRIK i organizaciju Crta, javlja Juropien vestern Balkans (EWB).
Konačna verzija izveštaja ima više od 100 članova i pokriva oblasti evropskih integracija, vladavine prava, stanja demokratije, ekonomiju, životnu sredinu, spoljnu politiku i druge. Ovo je prvi izveštaj koji je usvojio ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran 2019, i koji je napisao poslanik Vladimir Bilčik. U toku procedure usvajanja, na izveštaj je podneto preko 400 amandmana.
U Izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, od Srbije se traže "ubedljivi rezultati" u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Evropska komisija poziva se da izmeni način izveštavanja kako bi se uzelo u obzir nazadovanje i poslala jasna poruka zemljama u procesu pristupanja, uključujući Srbiju.
U dokumentu sačinjenom na osnovu Izveštaja EK o Srbiji, ukazuje se, takođe, da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo "prioritet i preduslov za pristupanje EU". Srbija se podseća na obavezu postepenog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, a vlasti Srbije pozivaju se i da osude govor mržnje, negiranja ratnih zločina i poricanje genocida u Srebrenici.
U Bilčikovom izveštaju se izražava žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore i ističe da, u svetlu nalaza misije OEBS/ODIHR, gde se ukazuje na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.
Istovremeno se pozdravljaju inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra.
Takođe se izražava žaljenje zbog neprihvatljivih verbalnih napada i slučajeva govora mržnje protv poslanika Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u odnosima sa Srbijom, i pozivaju se predsednik Narodne skupštine i šefovi poslaničkih grupa da se pridržavaju standarda političkog diskursa.
Traže se istrage o Jovanjici, Krušiku, Telekomu...
Od Srbije se traže "ubedljivi" rezultati, uključujući efikasne istrage u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima od velikog javnog interesa, poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, kao i bolji rezulati istraga.
Sa zabrinutošću se u izveštaju ukazuje na nastavak političkog uticaja u pravosuđu i ističe potreba jačajanja zaštite odgovornosti, profesionalnosti, nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosuđa. Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.
Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno. Komisija i EEAS se pozivaju da jačanju saradnju i podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.
Takođe se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta u julu 2020. zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosuđem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve.
U izveštaju se naglašava značaj širokih konsultacija o ustavnoj reformi i žali što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da usvoji ustavne reforme čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Takođe se izražava zabrinutost oko efikasnog funkcionisanja novog parlamenta u kome nema opozicije, čiji legitimet opozicione stranke dovode u pitanje i čiji je mandat, kako je već najavio predsednik Srbije, skraćen, a koji usvaja dalekosežne ustavne promene bez otvorene, inkluzivne i demokratske javne debate.
EP smatra da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo "prioritet i preduslov za pristupanje EU" i da je ključna za obezbeđivanje stabilnosti i napretka u širem regionu, navodi se u predlogu rezolucije, uz poziv na aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa međunarodnim pravom.
(FoNet, European Western Balkans)
