Kako broj stanovnika u gradovima raste, inovatori traže nove načine uzgajanja hrane, uz što manju potrošnju resursa kao što su zemljište i voda. Jedno od rešenja koje se uvodi širom sveta su vertikalne farme na kojima se usevi proizvode u više nivoa, najčešće u kontrolisanoj sredini.
Jedna takva farma, najveća u Evropi, otvorena je u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu. Tamo je industrijska hala pretvorena u prostor za vertikalni uzgoj salate, začinskog bilja i kelja.
Povrće će biti uzgajano na 14 etaža koje se pružaju od poda do krova, a plan je imati berbu 15 puta godišnje, uprkos tome što ne rastu u zemlji niti dobijaju sunčevu svetlost.
Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj, a biljke će rasti uz pomoć LED svetla.
Vertikalna farma prostire se na 7.000 metara kvadratnih. Iz kompanije poručuju da će se za dve godine u njoj moći uzgajati i plodonosno povrće, a za pet do deset i korenasto. Inače, ova farma je plod saradnje „Nordic Harvest“-a i tajvanske grupe „YesHealth“, a težiće godišnjoj proizvodnji od 1.000 tona povrća.
“Nudimo održiviji način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode“, rekao je osnivač Nordic Harvest-a, Anders Riman.
Ali, ovi urbani objekti nisu naišli na dobrodošlicu poljoprivrednika koji smatraju da je tako u pitanje dovedena njihova sposobnost da nahrane planetu, a osvrnuli su se i na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.
Međutim, Riman nabraja aktere koji pozitivno deluju na sredinu, kao što je uzgoj u blizini potrošača, korišćenje zelene energije, ali i to da povrće proizvode bez upotrebe pesticida.
Treba napomenuti kako je, prema podacima Svetske banke, u 2016. godini oko 37 odsto zemljine kopnene mase upotrebljeno za poljoprivredu. Ali, klimatske promene mogu ugroziti dostupnost zemljišta za uzgoj, iz Svetskog programa za hranu upozoravaju da je četvrtina proizvodnih površina degradirana, što je dovelo u pitanje bezbednost hrane.
(Agroklub)
