fbpx

Bezbednosna rupa u WhatsApp grupama



Linkovi koji vode do zatvorenih grupa aplikacije za razmenu poruka VocAp (WhatsApp) mogu lako da se pronađu na internetu - jednostavnom pretragom na Guglu, čak i bez pridruživanja grupi može se doći do brojeva telefona članova grupa i njihovih imena, javlja Dojče Vele (DW).

pancevo, beograd, novi sad

Nakon što je taj veliki bezbednosni propust otkriven, usledile su oštre negativne reakcije na društvenim mrežama, pa je VocAp te linkove uklonio iz Guglovih rezultata pretraživanja.

Ali uprkos tome, javno dostupne internet arhive i dalje čuvaju te podatke, otkrio je istraživač bezbednosti Lav Kumar. On je skupio i organizovao preko 60.000 linkova, koji se još uvek mogu naći na više sajtova.

Od 1.000 nasumično izabranih linkova koje je testirao DW, 427 su bili aktivni linkovi za čet. Čak i bez aktivnog pridruživanja grupi, njen naziv, opis, slika i telefonski broj autora dostupni su za sve. A kada se uđe u grupu, moguće je videti i brojeve telefona - do 256 učesnika - kao i ostale informacije. Nakon toga, dodavanjem tih brojeva u kontakte mogu se otkriti i imena u aplikaciji.

Reagujući na upit DW, VocAp je saopštio: "Pokazujemo sve telefonske brojeve u grupama radi bezbednosti ljudi, tako da znaju ko će primati njihove poruke".

Koristeći tu bezbednosnu rupu, DW je tako recimo dobio pristup grupi koju u Indoneziji opisuju kao „Ministarstvo finansija državnih službenika“, uključujući i telefonske brojeve svih 14 članova. Za nekoliko drugih grupa ispostavilo se da su zvanične grupe za podršku kampanji brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.

Među 427 aktivnih ispitivanih linkova, bilo je grupa za školske razrede, medicinske pripravnike, političke kampanje, razne poslove, pornografske i seksualne radnike. Neke grupe su uključivale članove posebno osetljivog identiteta, poput jednog četa sa stotinama članova koji su u latinoameričkoj zemlji sa visokim stepenom homofobnih ubistava, jasno označeni kao LGBTK+ grupa.

U nekim slučajevima, slika grupe je izgledala poput amaterske pornografije ili je imala naslove kao što su "tajni video snimci bivših žena".

Na spisku su bile i potencijalne terorističke grupe i one gde se dele snimci „ekstremnog“ seksualnog sadržaja, uključujući silovanje. Mali broj linkova ukazivao je da se radi čak o pedofilnom sadržaju.

VocAp je za DW saopštio da kompanija ima politiku nulte tolerancije u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece i da odmah izbacuje korisnike ako se ispostavi da dele sadržaj koji zloupotrebljava ili ugrožava decu. Platforma takođe tvrdi da svakog meseca gasi oko 250.000 profila za koje se sumnja da dele zabranjene slike dece i da se pritom oslanja na dojave korisnika i sve nekodirane podatke.

Reagujući na ovo, neki korisnici Tvitera rekli su da bi tu rupu u bezbednosti vlasti mogle da koriste za pronalaženje i praćenje ilegalnog sadržaja.

"Naravno da postoji ta mogućnost", rekao je za DW Džejk Mor, specijalista za kibernetičku sigurnost, "ali teroristi retko koriste VocAp za komunikaciju".

Međutim, istrage krajnje desnog terorizma u Nemačkoj pokazuju da su te organizacije koristile VocAp za upoznavanje članova.

Taj propust u bezbednsti poznat je još od 2016. Tada je VocAp reagovao i rešio problem. Krajem 2019. problem je ponovo prijavljen, ali je u odgovoru za DW navedeno da se to ne smatra "visokim prioritetom".

VocAp je aplikacija za razmenu poruka, fotografija i video-zapisa putem interneta na pametnim telefonima. Smatra se da je pojava tog mesindžera dovela do gotovo potpunog nestanka klasičnih telefonskih SMS-poruka. Kompaniju su 2009. u Kaliforniji osnovali Brajan Ekšn i Jan Kum. Posle samo pet godina, u februaru 2014. - kada je za 19 milijardi dolara prodata Fejsbuku - ta aplikacija je imala više od 450 miliona aktivnih korisnika. U februara 2020. VocAp je navodno imao čak dve milijarde korisnika.

(Tanjug)



Komentre omogućio K-013.com