Korona virus i putovanja avionom: Kako je pandemija uticala na avio-industriju? -
putovanja avionom, avio industrija

Korona virus i putovanja avionom: Kako je pandemija uticala na avio-industriju?



Nakon više od godinu dana pandemije virusa COVID-19, potpuno je jasno da je došlo do značajnih promena u načinu na koji živimo i radimo. Premda je većina privrednih i industrijskih grana prošla kroz veliku krizu, sasvim je izvesno da su turizam i avio-industrija pretrpeli najviše posledica.

Kako je pandemija korona virusa uticala na vazdušni saobraćaj u Srbiji i da li je bilo većih oscilacija u cenama avio-karata? Pročitajte koje promene se očekuju do kraja 2021. godine i da li ima nagoveštaja da se avio-industrija uskoro vrati u normalu.

Turizam i vazdušni saobraćaj pretrpeli veliku štetu

Širenje korona virusa teško je pogodilo svetsku ekonomiju, a među sektorima koji su pretrpeli najveću štetu svakako spadaju turizam i vazdušni saobraćaj. Zbog ograničenja i sve manjeg interesovanja za odlazak na odmor i za poslovna putovanja, drastično je smanjen broj letova. Zapravo, pošto su u 2020. godini mnoge zemlje sveta zatvorile svoje granice i bile u potpunom ili delmičnom karantinu, turizam je na par meseci gotovo potpuno ugašen.

Usled uvedenih epidemioloških mera, te otkazivanja događaja i u prvom redu izbegavanja rizika, ljudi su se ograničili isključivo na neophodna putovanja. Posledica takvog stanja je pad avionskog putničkog saobraćaja za 75,6% na godišnjem nivou.

Nagoveštaji postepenog oporavka turizma najpre su mogli da se primete na planu domaćeg turizma. Polako je počelo da se vraća interesovanje za putovanja u zemlji i inostranstvu. Mnoge zemlje Evrope i sveta otvorile su svoje granice za turiste uz strogo poštovanje mera, ne bi li tako osigurale da putovanja budu sa minimalnim rizikom.

Već u 2021. godini, uprkos drugom talasu pandemije, a zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, može se očekivati da se ukupna potražnja za putovanjima poboljša za 50,4% u odnosu na prošlu godinu. Sve je više ljudi koji koriste usluge turističkih agencija, zakazuju letovanja i odmor u stranim zemljama. Ukoliko ne dođe do pooštravanja mera, u turističkom sektoru se nadaju sigurnom oporavku i brzom povratku na stanje pre pandemije.

Najgora kriza aero-industrije ikada

U jeku pandemije i vanrednog stanja u proleće 2020. godine direktor „Airbus“-a Gijom For izjavio je kako je „pandemija najgora kriza koju je avio-industrija ikada doživela“. Već u julu, iz ove gigantske avio-kompanije najavili su  otpuštanje oko 15.000 radnika. Jedan od najvećih svetskih proizvođača aviona doneo je ove odluke zbog znatno smanjene stope proizvodnje putničkih aviona. Naime, u prvoj polovini 2020. godine, usled manje potražnje za avio transportom, proizvodnja aviona je opala za trećinu.

Nije samo “Airbus” morao da sprovede ove radikalne mere. Avio-kompanije širom sveta smanjile su troškove, otpustile radnike i zatražile pomoć države. Tako je kompanija “British Airways” već na proleće 2020. godine najavila otpuštanje skoro 30% ljudstva. Oko 12.000 radnika, od čega 1.130 pilota ostalo je bez posla. “Boing” je najavio otpuštanje 16.000 ljudi, dok je “Lufthansa” je 80.000 zaposlenih prebacila na skraćeno radno vreme. Procenjuje se da je samo u 2020. godini oko 20.000 ljudi zaposlenih u avio-industriji u Evropi izgubilo posao.

Što se tiče gubitaka prihoda, napravljeno je nekoliko finansijskih procena. Tako je Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj u svom junskom izveštaju o izgledima u vazdušnom transportu procenila dvogodišnji gubitak od 100 milijardi dolara. Prema oceni koju je dala IATA, zbog pandemije će prihodi avio kompanija od putnika pasti na 191 milijardu dolara, što je pad od 69% u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče 2021. godine,  zbog drugog talasa pandemije se predviđaju gubici od ukupno 157 milijardi dolara.

Potpuni oporavak tek 2023?

Nakon zatvorenih granica, “praznog neba” i potpune obustave a potom sporog uspostavljanja vazdušnog saobraćaja – prognoze nisu najoptimističnije ni kod nas, ni u svetu. Prema oceni Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), avio-saobraćaj se neće vratiti na nivo pre krize pre 2023. godine.

Obnova saobraćaja zavisi u prvom redu od toga koliko se brzo oporavlja svetska privreda i otvaraju granice. Sa ubrzanim razvojem i distribucijom vakcine protiv COVID-19, te masovnom vakcinacijom može doći do značajnog poboljšanja i oporavka avio industrije, navodi se u ovom izveštaju.

Šta je sa vazdušnim saobraćajem u Srbiji?

Finasijski gubici i kriza nisu zaobišli ni srpsku nacionalnu kompaniju “Air Serbia”. Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture procenilo, šteta u 2020. godini bila je oko 190 miliona evra. Posledice su pored kompanije “Air Serbia” pretrpeli i naši aerodromi „Nikola Tesla“ u Beogradu i „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Prema podacima francuske kompanije “Vinci Airports”, koja od 2018. godine upravlja aerodromom “Nikola Tesla”, broj putnika u prestoničkoj vazdušnoj luci je doživeo znatan pad. Samo u periodu od  aprila do juna 2020. godine broj putnika je smanjen za neverovatnih 94,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Broj komercijalnih letova je takođe bio manji, pao je 83%.

Nacionalni avio-prevoznik “Air Serbia” bio je primoran da odgovori na globalnu krizu na sličan način kao i druge svetske avio-kompanije. Tako je sprovedena racionalizacija poslovanja, a radnicima ponuđen program dobrovoljnog odlaska uz novčanu naknadu.

Postepena obnova uz ulaganja u infrastrukturu

U cilju brže obnove domaćeg avio-saobraćaja Vlada Srbije je najavila nastavak ulaganja u razvoj aerodoroma i pružanje podrške avio-kompaniji “Air Serbia”. Pandemija koronavirusa pokazala je koliko je značajno što Srbija ima nacionalnog avio-prevoznika, te da je zbog toga važno stvoriti što bolje uslove za rad.

Što se investiranja u infrastrukturu tiče, jedan od kapitalnih projekata jeste rekonstrukcija aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu. Niška aero-luka do kraja 2022. godine dobija novu terminalnu zgradu, a planirano ulaganje iznosi 20 miliona evra. Sa radovima se kreće već u leto 2021. godine – najpre će biti izgrađena nova aerodromska zgrada, a potom obaviti rekonstrukcija trenutne zgrade. Nov i savremen aerodorom koji ni po čemu neće zaostajati za najmodernijim evropskim i svetskim zračnim lukama dobija i novi kontrolni toranj SMATSA.

Inače, u toku su radovi na izgradnji SMATSA kontrolnog tornja visine 75 metara sa sa kupolom na vrhu od 100 kvadratnih metara i na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”. Na ukupnoj površini od 7500 kvadratnih metara, pored kontrolnog tornja biće izgrađen i Aneks postojeće zgrade Centra kontrole letenja. Završetak projekta se očekuje u septembru 2021. godine.

Da li će avio-karte poskupeti posle pandemije?

Što se cena avionskih karata tiče, iako je IATA u aprilu 2020. godine upozorila na moguće poskupljenje od 50%, ipak nije došlo do većih promena. Neki analitičari imaju optimistične prognoze prema kojima će avionske karte biti jeftinije nakon završetka pandemije. Prema mišljenju stručnjaka, avio kompanije će ponuditi karte po povoljnijim uslovima, kako bi ponovo privukle putnike. Primeri dobre politike i kretanja u smeru poboljšanja su svakako odluka kompanije “Air Serbia” da promena datuma putovanja bude besplatna do kraja 2021. godine, kao i testiranje digitalnog pasoša.

Neka predviđanja su da će pristupačnih cena avionskih karata biti, ali samo u prvom periodu, te da će većina avio-prevoznika vratiti cene iz perioda pre opšte epidemije, a možda ih i povećati. Ono što je sasvim izvesno jeste da će većina kompanija, da bi ispoštovala sve propisane mere, raditi sa smanjenim kapacitetom u početku.

Letenje avionom i preventivne mere

Pandemija je sasvim izvesno promenila i ponašanje putnika u avionima i na aerodromima. U svim svetskim i domaćim zračnim lukama povećana je dinamika čišćenja i dezinfekcije terminala, a posebna pažnja posvećena je mestima sa visokom frekventnošću kretanja – šalterima, rukohvatima, bankomatima, pokretnim stepenicama, liftovima, i naravno, podovima. Održavanje socijalne distance i korišćenje zaštitne maske tokom boravka u putničkim terminalima i avionima je obavezno.

(S. Stanković)

Šerujte ovu vest na vaše profile i tako pomozite da opstanemo. Unapred zahvalni.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.





Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.

RADIO K-013 PLAY

RADIO K-013 PLAY uživo

meridian1500

Praštanje uspeha, sportski magazin

pancevo city

PanPress

meridianApsolutnih100

pancevox

pancevo jooble

vakcinacija baner 2020

Domaci recepti