U četvrtak ili petak je imalo smisla pozivati na jedinstvo u Srbiji povodom dešavanja u Crnoj Gori.
Pre svega, jer je u normalnim okolnostima to obaveza svih političkih aktera. Koliko njih da budu jedinstveni, toliko i nas da ih pozivamo na jedinstvo kada su u pitanju najviši nacionalni interesi. Realnost je drugačija. Naprednjački režim i ovu šansu propušta.
Aleksandar Vučić, režimski mediji i ostali botovi različitih nivoa iz SNS-a, jednostavno ne dozvoljavaju temi Crne Gore da izbije pred širu javnost. Vučić je izjavio kako nekakva CPC ima autokefalnost, te kako Srbija ne treba da se meša u unutrašnja pitanja druge države, zaboravivši na svoju ustavnu obavezu da se brine o celokupnom srpskom narodu, kao i međunarodnu, da poštuje međunarodna akta. Ispada da Vatikan i Venecijanska komisija više brane interese Srbije od Aleksandra Vučića. Podrška Mila Đukanovića SNS-u je, za ovu stranku, ipak prioritet. Ne zaboravljamo ni izjavu Ivice Dačića koji je prošle godine istakao „da Srbima ne padne na pamet da preispituju ulazak Crne Gore u NATO.“
Država Srbija bi morala da reaguje i zaštiti svoj narod i SPC u susednoj Crnoj Gori. Kada su već uništene sve institucije, uvek preostaju reciprocitet, povlačenje neuglednog ambasadora, trgovinske barijere ( Crna Gora je jedna od retkih država sa kojom Srbija ima trgovinski suficit), kao i finansijska podrška. Ne zaboravimo da naša država više novca iz budžeta daje za hrvatsku manjinu u Srbiji, nego za 1.700.000 Srba u regionu.
Reakcije zvanične Srbije su sramotne. Bruka Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i Ane Brnabić je beskonačna. Ne zbog ovih par dana, već zbog svega što su radili i govorili svih prethodnih godina kada se radi o srpskom pitanju u Crnoj Gori.
Ne ćuti samo režim. Ćuti i „Druga Srbija“. Za njih je pravda relativna, ne univerzalna kategorija. Srebrenica, BiH, Savamala, itd. Po nekim pitanjima su u pravu, ali dozvolite, licemerje koje pokazuju sad, prilikom pokušaja nacionalizacije imovine u komunističkom stilu, jednostavno ih i definitivno razotkriva. Ti ljudi nemaju dobre namere.
I režim i „Druga Srbija“ se ponašaju isto po pitanju neviđene nepravde koju trpi stanovništvo u Crnoj Gori. Kao da su saborci. Manji od makovog zrna, sve čekajući da ova tema prođe, forsiraju svoje kao što su nebuloze oko plate od 900 evra za ko zna koliko godina, ili veoma važna tema „Krušika“.
(I. Vuković)
