Pre godinu dana razgovarao sam sa jednom mladom devojkom koja je jako inteligentna, vredna, radna i izuzetno ambiciozna pa se tako i učlanila u vladajuću stranku kako bi ostvarila svoje ciljeve. Pošto je jedna od retkih osoba sa nabrojanim osobinama često sam sa njom imao zadovoljstvo da razmenim stavove po mnogim pitanjima i da otvoreno razgovaramo o temama o kojima smo imali dosta različite stavove.
Jednog dana, posle ozbiljnije rasprave, pitala me: „Da li se vi bojite nekoga ili nečega?“. Iako me je pitanje iznenadilo, bio sam jasan u odgovoru: „Itekako se bojim, i to dve stvari – Boga i ogledala“.
Toga sam se setio ovih dana kada se oko nas dešavaju događaji koji prete najvećom katastrofom Srpskog naroda, iako smo mislili da posle Kosova i albanske golgote ništa teže ne može da nas pogodi. Ovo što nam spremaju naši „prijatelji“ je mnogo opasnije od svega što smo do sada prošli.
Do sada su nam sekli grane i trgali mladice sa nacionalnog stabla, a sada nas pokušavaju izčupati iz korena. Ovo što se dešava u Crnoj Gori je uvod u mnogo opasnije i značajnije delovanje neprijatelja Srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, ali i na drugim prostorima gde živi ili je živio naš narod u znatnom broju. Sa druge strane, slabo, tiho i nejasno reagovanje zvaničnika države Srbije, tim povodom, unosi dodatni nemir i zabunu u narodu.
Da bi bar malo umanjio strah od ogledala, moram da uradim bar nešto što je trenutno u mojoj moći. Ako ništa drugo, mogu da pozovem sve dobre ljude, svoje prijatelje i prijatelje mojih prijatelja da i oni daju sve od sebe kako bismo ovu odlučujuću bitku dobili. Za početak da svako od nas pojedinačno dobro razmisli šta i koliko može učiniti i da se odazove na sve pozive i apele sveštenstva SPC kao i drugih ljudi koji na sebe preuzmu teško breme organizovanja protesta i drugih vidova otpora ovom zulumu i nesreći koja nam stoji nad glavom. Pozivam sve ljude dobre volje da se uključe u ovu odsudnu bitku za spas i opstanak SPC, što je preduslov za spas i opstanak Srpskog naroda u celosti. Nije vreme da se delimo na kaste, bratstva, političke partije, regije, države i na sve drugo što imamo običaj da se delimo. Upravo na tim našim podelama naši neprijatelji zasnivaju svoju taktiku i nadu u svoju pobedu nad našim narodom, crkvom i državom.
Bez namere da ulazim u razloge delovanja ili nedelovanja pojedinaca ili organa države Srbije, molim svakog časnog Srbina da se pridruži opštoj borbi za spas i očuvanje SPC na svim prostorima, a posebno u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Srpski zvaničnici ne smeju, ne znaju, ne mogu ili neće da se oglase, ili je to samo deo više politike, (u što iskreno želimo da verujemo i u što se nadamo), ali je to krst svakog od nosilaca funkcija pojedinačno i ostavimo ih da ga nose sami. Želimo da verujemo, nadamo se i Bogu svevišnjem molimo, da krst koji nose naši nosioci vlasti ne bude nalik na krst koji nose nosioci vlasti u Crnoj Gori.
Na nama je da svaki pojedinačno ponesemo svoj krst i da ga donesemo tamo odakle smo ga preuzeli od svojih predaka, i tamo gde ćemo ga neukaljanog ostaviti svojim potomcima.
Današnji naši neprijatelji su mnogo gori od onih starih pošto imaju na raspolaganju najopasnije oružje: LAŽ koju prenose velikom brzinom na sve prostore i ponavljaju dovoljan broj puta da postane istina. Nama na raspolaganju ostaje samo ISTINA i ako neiskoristimo snagu koju imamo upravo u tom oružju, biće uzaludne žrtve od Kosova, Albanske golgote, Jasenovca pa sve do Prebilovaca.
Znam isto tako da mnogi od nas imaju bezbroj zamerki upravo čelnicima SPC, da smo nezadovoljni, pa neretko i ogorčeni, na postupke njegove Svetosti Patrijarha SPC i Svetog arhijerejskog sinoda, kao i pojedinaca koji su nosioci nekih dužnosti u SPC. Utisak da postoji razdor i nesloga u vrhu SPC i jeste posledica delovanja neprijatelja SPC i srpskog naroda. Moramo prihvatiti činjenicu da su naši sveštenici samo deo nas i da potiču iz istog naroda kao i svaki od nas. Ako svako od nas pojedinačno sebi daje pravo na slobodno mišljenje i slobodan izbor, pa i pravo na grešku, zašto bi to pravo bilo uskraćeno sveštenim licima koji obavljaju svoj posao.
Njihovo delovanje bi trebalo biti podložno malo strožijem sudu koje pored ljudskih i državnih zakona podleže i božjim zakonima, i odgovorni su za duhovno stanje nacije. Kako mnogi od nas neretko krše zemaljske zakone, ne možemo tvrditi da na takvo ponašanje i greške nemaju pravo i članovi sveštenstva SPC, samo što njihove greške ili zle namere mogu napraviti mnogo više štete celokupnom narodu, od grešaka nas običnih smrtnika. Zato se moramo izboriti da oni za svoje postupke odgovaraju sudu kako svetovnome tako i crkvenome i da snose posledice za svoje delovanje i nedelovanje u skladu sa društvenim, moralnim i crkvenim načelima kada dođe vreme i kada dobijemo ovu odsudnu bitku.
Ova bitka će trajati dugo i zahtevaće mnoge žrtve od svakog pojedinca u našem narodu, i naroda u celini, pa je uslov za uspešan ishod bitke da svako od nas stane pred ogledalo i dobro osmotri onaj lik koji u ogledalu vidi. U zavisnosti od lika koji vidimo u ogledalu, zavisiće i to da li ćemo pogledati u oči svojoj deci i unučadi sa osmehom ili sa suzom u oku.
Sa verom u Boga i Srpstvo, nadom u zajedništvo, molbom za upornost i izdržljivost i svest o veličini svetinje koju branimo, bratski vas pozdravljam.
Mir Božji, Hristos se rodi!
Milenko Čabrilo
Pančevo, 30.12.2019.
