Dogodilo se na današnji dan, 17. septembar -
dogodilo se na današnji dan, vremeplov, istorija

Dogodilo se na današnji dan, 17. septembar






1787 - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD stavili su svoje potpise na tekst Ustava. Tada potpisani ustav SAD, uz dodatne amandmane, najstariji je važeći ustav u svetu.

1796 - Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789. uputio je američkom narodu "Oproštajnu besedu", odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.

1809 - Mirom u Fredrikshamu završen je Švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. Ona je prethodno bila integralni deo Švedske, da bi posle Bečkog kongresa (1815.) postala veliko vojvodstvo, sa znatnom samostalnošću, u sastavu carske Rusije.

1826 - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova dzeta-funkcija, Rimanova geometrija.

1857 - Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1882 - Rođen je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

1889 - Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Likovno rešenje, neobično raskošno, izradio je poznati srpski umetnik Mihajlo Valtrović.

1900 - Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao dominion, federacija šest bivših britanskih kolonija.

1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.

1918 - Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Bio je komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama.

1944 - Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.

1948 - Blizu Jerusalima ubijen je švedski diplomata Folke Bernadot grof od Vizborga, blizak rođak švedske kraljevske porodice, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.

1949 - U požaru na "Noroniku", najvećem parobrodu na Velikim Jezerima, kod Toronta je poginulo više od 130 ljudi.

1961 - Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950, "izdala principe" prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.

1970 - U Jordanu su otpočeli oružani sukobi armije kralja Huseina i palestinskih gerilaca.

1978 - Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, predsednika vlade Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980 - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti u julu 1979.

1994 - Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: "Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda storicizma".

1995 - Atentator je ubio kandidata na alžirskim predsedničkim izborima Abdelhafida Benhadida ispred njegove u kuće u blizini glavnog grada Alžira.

2001 - Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.

2002 - Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim je izrazio žaljenje zbog ranijih otmica japanskih građana i najavio je obustavu raketnih proba.

2006 - U Kirkuku u Iraku, poginulo je 28, a povređeno 97 ljudi. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred središta Kurdistanske patriotske unije (PUK), političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.

2006 - Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo je za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.

2011 - U Njujorku su započeli protesti ubrzo prozvani "Okupirajmo Volstrit". Organizatori i učesnici masovnih protesta koji su se ubrzo proširili i u druge velike finansijske centre, ustali su protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih kompanija, koje smatraju odgovornim za siromašenje i druge štetne efekte globalne finansijske krize.

(Tanjug)

Najnovije vesti pročitaj ovde!

TV PROGRAM Srbija, današnji tv program



Komentre omogućio K-013.com