Korišćena još od pre 3500 godina, u vreme drevne južne i latinoameričke kulture, poput majanske i astečke, čokolada se tada nije koristila kao što se koristi danas.

Maje su pravile čokoladni napitak mešajući mrvljeno seme kakaa, vodu i ljute paprike, koji je korišćen uglavnom u religijskim ritualima, pa su ga nazivale „hranom bogova“. Važnost biljke kakaa u to doba je bila ogromna. Govorilo se da ima magijsku moć, pa su čak i zidovi njihovih palata oslikani kakao plodovima. Sve to čokoladu svrstava u najstariji napitak poznat čovečanstvu.

Osim Maja, piće od čokolade koje su Asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ‘ksokoati’, što znači ‘gorka voda’. Koliko je u to doba pridavana važnost zrnima kakaa, govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristio kao novac. Prvobitno, čokolada uopšte nije bila zaslađena i češće je bila povezana sa pićem nego sa čvrstom materijom. Kada su se Španci i Portugalci doselili u Ameriku, tek onda se u čokoladu počela dodavati šećerna trska.

Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „Starim kontinentom“

Za proizvodnju prvih štangli čokolade zaslužan je bio DŽozef Frej, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.

U savremenom dobu, čokolada koju poznajemo, pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa: filovane, punjene, mešane sa voćem, žitaricama i brojni drugi oblici ovog slatkog zadovoljstva.

Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, ali daleko od toga da su sve identičnog kvaliteta. Kada birate čokoladu, obavezno pročitajte njen sastav i zemlju porekla.

(Novosti)