Razgovor sa samim sobom nije znak mentalnog poremećaja -

Razgovor sa samim sobom nije znak mentalnog poremećaja





pancevo, beograd, novi sad

Unutrašnji monolog može da izgleda kao i razgovor koji vodite naglas, ali može da predstavlja i apstraktniji oblik izražavanja. Mnoga životna pitanja najčešće su stvar percepcije. Da li je nebo koje posmatramo iste nijanse plave boje drugima kao što je i nama? Da li su životi ljudi kojima smo okruženi zaista toliko ispunjeni i kompleksni kao naši? To su pitanja koja nemaju definitivan odgovor, budući da smo zaključani duboko u našim glavama.

Način na koji artikulišemo duboke misli može se razlikovati od osobe do osobe. Kod nekih ljudi, unutrašnje misli imaju oblik jezika, dok kod drugih dominiraju neverbalni znakovi. Način na koji doživljavate unutrašnje monologe likova iz knjiga zavisi upravo od toga da li ih i vi vodite.

Stručnjaci se slažu da ne doživljavaju svi ljudi unutrašnje monologe. Psiholog Rusel T. Helburt napisao je u časopisu “Psychology Today” da unutrašnji monolog nije univerzalan.

"Uveren sam da postoje individualne razlike. Neki ljudi mnogo razgovaraju sami sa sobom, a neki ljudi to nikada ne rade ili rade povremeno", kaže Helburt.

To što razgovarate sami sa sobom ne znači da je u pitanju mentalni poremećaj. Naprotiv. Može da bude veoma korisno, zapravo oslobađajuće. Većina ljudi je između verbalnog i vizualnog razmišljanja, pri čemu se ova dva tipa misli često stapaju u jedno. Istraživači sa Odseka za psihologiju na Harvardu otkrili su da vizualno razmišljanje podstiče određenu količinu verbalnih misli i obrnuto.

Takođe, otkrili su da su misli u obliku rečenica uglavnom povezane sa budućnošću, dok su misli u obliku slike više vezane za sadašnji trenutak. Zanimljivo je da ljudi čak i ne razmatraju drugi način razmišljanja osim svog. Može se činiti da ljudi koji za život zarađuju pisanjem - razmišljaju riječima, ali to ne mora biti tako. Istraživanja se slažu da ne postoji bolji ili lošiji način razmišljanja. Ali činjenica da svi možemo da živimo potpuno drugačije unutar naših glava je veoma zanimljiva, bez obzira na koji način o tome razmišljate.

Benefiti unutrašnjeg monologa

Razgovor sa samim sobom može da poboljša naše performanse. Istraživanje pokazuje da ovakvi razgovori mogu

da pomognu sportistima da povećaju izdržljivost ili da se snađu u određenim situacijama.

Unutrašnji monolog može imati i druge zdravstvene koristi, uključujući povećanu vitalnost, veće zadovoljstvo životom poboljšanu funkciju imuno sistema ili smanjenje bola. Pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje, bolje fizičko blagostanje i smanjuje stes.

Istraživanje su pokazala da ljudi koje pričaju sami sa sobom mogu posedovati mentalne veštine koje im omogućavaju da lakše rešavaju probleme, razmišljaju drugačije i budu efikasniji u suočavanju sa teškoćama ili izazovima. To može umanjiti štetne efekte stresa i anksioznosti po zdravlje ljudi

(Vice)

TV PROGRAM Srbija, današnji tv program



Komentre omogućio K-013.com