U izolaciji smo se zdravije hranili, manje smo jeli grickalice, a više isprobavali nova jela -
pancevo, beograd, novi sad, vesti, zdavlje, ishrana, recepti, grickalice

U izolaciji smo se zdravije hranili, manje smo jeli grickalice, a više isprobavali nova jela






Tokom pandemije koronavirusa i mera izolacije zdravije smo se hranili. Manje su se koristila gotova jela, više kupovalo voće i provrće – rezultati su preliminarnog istraživanja sprovedenog među gotovo 11.000 potrošača iz 11 zemalja.

„S obzirom na to da su ljudi bili prisiljeni da provode vreme u kući, isprobavali su nove recepte i izgleda da su bacali mnogo manje hrane. Tokom izolacije su se hranili zdravije, obroci su pripremani kod kuće i konzumiralo se više voća i povrća“, navodi Šarlota De Baker, koordinatorka istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Antverpenu.

Uzorak su činili ispitanici iz Australije, Belgije, Čilea, Ugande, Holandije, Francuske, Austrije, Grčke, Kanade, Brazila i Irske. Istraživanje je sprovedeno onlajn na dobrovoljnoj osnovi u razdoblju od 17. aprila do 7. maja, od čega je 6.700 ispitanika bilo iz Belgije. Plan je da se proširi na još oko 25 zemalja, a konačni rezultati će biti objavljeni do kraja juna.

Manje su se jele grickalice

Anketa je pokazala da je većina ispitanika iz zemalja obuhvaćenih istraživanjem smanjila kupovinu gotovih i polugotovih jela koja se pripremaju u mikrotalasnoj rerni.

„Konzumiranje grickalica, poručivanje hrane iz restorana ili preko interneta i polugotove obroke zamenili smo kuvanjem i pripremom hrane kod kuće“, kaže Azerbejdžanka koja živi i radi u Briselu opisujući šta se promenilo u njenom domaćinstvu tokom pandemije. „Izgubila sam četiri kilograma i na to sam vrlo ponosna“, dodaje.

U gotovo polovini zemalja obuhvaćenih anketom pokazalo se da ljudi kupuju manje slanih grickalica i slatkiša, premda je njihova ukupna prodaja ostala stabilna.

Konzumiranje slanih, masnih i slatkih namirnica obično je u porastu kad su ljudi pod stresom, no u vreme pandemije koronavirusa ta povećana potreba za određenim namirnicama u mnogim državama zamenjena je domaćim proizvodima, smatra De Bakerova.

Na primer, u Čileu je zabeležen velik pad prodaje grickalica, ali i najveći porast potrošnje brašna i kvasca. Potrošnja mesa, ribe i alkoholnih pića u vreme pandemije ostala je ista

Pojačana briga o zdravlju

De Bakerova naglašava da preliminarni rezultati upućuju na veoma jasne nove trendove i smatra da se oni verovatno u dogledno vreme neće menjati jer je pandemija podstakla ljude da malo više vode računa o zdravlju i zdravije se hrane.

Mjurijel Brernar, vlasnica belgijske onlajn trgovine organskom hranom, bila je primorana da gotovo udvostručiti broj zaposlenih kako bi zadovoljila potražnju kupaca za svežim organskim proizvodima.

U svim zemljama obuhvaćenim anketom ljudi su tokom karantina kupovali veće količine svežeg, konzerviranog ili smrznutog voća i povrća, a ta se promena, kaže De Bakerova, može protumačiti kao pojačana briga za zdravlje.

Trendu je verojatno doprinela i činjenica da su ljudi morali pažljivo da isplaniraju vreme koje će provesti u supermarketima koje je bilo ograničeno.

„Ako napravite spisak za kupovinu i unapred isplanirate obroke, mnogo je manja verovatnoća da ćete u kolica ubaciti neke nezdrave namirnice“, objašnjavaju istraživači.

Isprobavanje novih recepata

Učesnici ankete, većinom žene, odgovorile su da su tokom izolacije isprobavale nove recepte, koristeći i ostatke hrane od prethodnog dana, što je smanjilo savremeni trend bacanja hrane.

Ovakav odnos prema hrani verovatno je povezan i sa strahom od nestašice, veruje De Bakerova i verovatno će nestati kada police u supermarketima ponovo budu pune, a ne poluprazne.

I pored toga veruje da će se neke prehrambene navike zadržati i kad prođe razdoblje epidemije. U mnogim državama izolacija je trajala duže od šest nedelja, što je dovoljno dug period da potrošači razviju nove navike.

Ujedno, isprobavajući nove recepte stekli su samopouzdanje u pogledu kulinarskih veština, pa će verovatno nastaviti da kuvaju i kada se sve završi, nada se De Bakerova.

Ipak, neki poljoprivrednici su bili na gubitku. Zatvaranje restorana smanjilo je potražnju za proizvodima poput gljiva, salate i začinskog bilja, pokazuju podaci kompanije "Freshfel Europe", koja zastupa evropski sektor proizvođača svežih namirnica čiji se godišnji promet procenjuje na 200 milijardi evra.

(rts)

Najnovije vesti pročitaj ovde!

TV PROGRAM Srbija, današnji tv program



Komentre omogućio K-013.com