Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Anksioznost - kako je prepoznati i boriti se protiv nje? - | K-013 Portal
anksioznost

Anksioznost - kako je prepoznati i boriti se protiv nje?



Sve češće čujemo kako su ljudi oko nas anksiozni, ili i sami pomislimo da možda nekada imamo napad “anksioznosti”, mešajući ovo osećanje sa besom. I zaista, u modernom dobu ima izuzetno mnogo onih koji pate od anksioznosti, a ponajviše onih koji toga nisu ni svesni.

Dobro informisanje je “pola zdravlja” i kod ovog neželjenog stanja. O tome šta je anksioznost, koji su njeni simptomi, odnosno kako možete da je prepoznate, a kako se treba boriti protiv nje, saznaćete u nastavku teksta!

Šta je anksioznost?

Ako se pitate: šta je anksioznost i sumnjate da je vi ili neko od vama bliskih ljudi ima - pomoći će vam da znate definiciju ovog stanja.

Anksioznost je normalna i često zdrava emocija. Međutim, kada osoba redovno oseća nesrazmerne nivoe anksioznosti, ona može postati - mentalni poremećaj, odnosno oboljenje.

Anksiozni poremećaji čine kategoriju dijagnoza mentalnog zdravlja koje dovode do preterane nervoze, straha, strepnje i brige.

Ovi poremećaji menjaju način na koji osoba obrađuje emocije i ponaša se, takođe izazivajući fizičke simptome. Blaga anksioznost može biti nejasna i uznemirujuća, dok ozbiljna anksioznost može ozbiljno uticati na svakodnevni život.

Anksiozni poremećaji pogađaju 40 miliona ljudi u SAD, tamo je urađeno najviše istraživanja o ovome pa zato to znamo. Pretpostavljamo da je reč o sličnoj cifri i u Evropi. Za Srbiju znamo da je čak trećina stanovništva psihički ugrožena. Anksiozni poremećaji su najčešća grupa mentalnih bolesti u svetu. Međutim, samo oko 35 % ljudi sa anksioznim dobija lečenje.

Koje su vrste i simptomi anksioznih poremećaja?

SImptomi i načini prepoznavanja anksioznosti razlikuju se upravo prema samoj vrsti anksioznosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj  obično uključuje uporan osećaj anksioznosti ili straha, koji može ometati svakodnevni život. Ljudi koji žive sa generalizovanom anksioznošću doživljavaju čestu anksioznost mesecima, ako ne i godinama.

Simptomi su sledeći:

  • Često osećanje nemira i uznemirenosti;
  • Lako zamaranje;
  • Problemi sa koncentracijom;
  • Razdražljivost;
  • Od fizičkih simptoma česte su: glavobolje, bolovi u mišićima, bolovi u stomaku;
  • Poteškoće u kontroli osećanja brige;
  • Problemi sa spavanjem, kao što su poteškoće pri padanju ili spavanju.

Panični poremećaj

Ljudi koji imaju napade panike imaju iznenadne periode ntenzivnog straha, nelagodnosti ili osećaja gubitka kontrole, čak i onda kada ne postoji realna opasnost ili okidač. No, treba znati da neće svako ko doživi napad panike razviti panični poremećaj.

Tokom napada panike, osoba može doživeti:

  • Lupanje ili ubrzane otkucaje srca;
  • Znojenje;
  • Drhtanje ili peckanje;
  • Bol u grudima;
  • Osećaj predstojeće propasti;
  • Osećaj da je van kontrole.

Ljudi sa paničnim poremećajem često brinu kada će se desiti sledeći napad i aktivno pokušavaju da spreče buduće napade izbegavanjem mesta, situacija ili ponašanja koje povezuju sa napadima panike. Napadi panike mogu se javljati u najrazličitijim frekvencijama: nekoliko puta dnevno ili nekoliko puta godišnje.

Socijalna fobija

Socijalni anksiozni poremećaj je intenzivan, uporan strah od suđenja od strane drugih. Za ljude sa socijalnim anksioznim poremećajem, strah od društvenih situacija može biti toliko intenzivan da izgleda izvan njihove kontrole. Nekim ljudima ovaj strah može ometati odlazak na posao, pohađanje škole ili obavljanje svakodnevnih stvari.

Ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem mogu iskusiti:

  • Crvenilo, znojenje ili drhtanje;
  • Lupanje ili ubrzane otkucaje srca;
  • Bolove u stomaku;
  • Ukočeno držanje tela ili govorenje previše mekim glasom;
  • Poteškoće u uspostavljanju kontakta očima ili u blizini ljudi koje ne poznaju;
  • Strah da će ih ljudi negativno oceniti.

Poremećaji povezani sa fobijom

Fobija je intenzivan strah od, ili odbojnost prema, određenim objektima ili situacijama. Strah koji ljudi sa fobijama osećaju je nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju izaziva situacija ili predmet. Fobije, odnosno iracionalni strahovi, mogu biti izazvani najrazličitijim objektima i situacijama.

Glavni simptom ljudi sa fobijom:

Može imati iracionalnu ili preteranu zabrinutost zbog susreta sa predmetom ili situacijom od koje se plaši.

Kako se leči anksioznost?

Zavisno od preporuke psihologa ili psihoterapeuta, anksioznost se može lečiti: psihoterapijom ili medikamentima.

Psihoterapija

Takođe poznata kao terapija razgovora ili psihološko savetovanje, psihoterapija uključuje rad sa terapeutom kako bi se smanjili simptomi anksioznosti. To može biti efikasan tretman za anksioznost.

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) je najefikasniji oblik psihoterapije za anksiozne poremećaje. On se fokusira na to da osobu nauči specifičnim veštinama da ublaži svoje simptome i postepeno se vrati aktivnostima koje je izbegavala zbog anksioznosti.

Ovo uključuje terapiju izloženosti, u kojoj se pacijent postepeno susrećete sa objektom ili situacijom koja izaziva anksioznost, tako da se gradi samopouzdanje da se može upravljati situacijom i simptomima.

Lekovi

Nekoliko vrsta lekova se koristi za ublažavanje simptoma, u zavisnosti od vrste anksioznog poremećaja i od toga da li kod pacijenta postoje i drugi mentalni ili fizički zdravstveni problemi.

No, preporuke o lečenju lekovima i to kojim se sve lekovima anksiozni poremećaji mogu lečiti, svakako treba ostaviti profesionalcima - psihoterapeutima koji su jedini ovlašćeni i stručni da daju recepte i preporuke lečenja.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da ste se bliže i temeljnije upoznali sa svim važnim aspektima anksioznosti. Obratite pažnju na svoje, ali i osećanja ljudi iz vaše okoline. Nikad se ne zna kome je potrebna pomoć, pa se ne libite da je potražite. Srećno!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.