Kako je stariti u 21. veku: Šta kaže statistika -
stara lica, starenje

Kako je stariti u 21. veku: Šta kaže statistika





Svet u kome živimo postaje sve urbaniji, brži, a svetska populacija sve veća i – starija. Ljudi žive duže, ali je prirodni priraštaj sve manji, naročito u razvijenim regionima. Sa 2020. godinom čovečanstvo je zakoračilo u treću deceniju 21. veka sa čak 9% ljudi starijih od 65 godina.

Istraživali smo koje zemlje su demografski najstarije na svetu, kao i brzinu rasta broja starih lica u Srbiji, Evropi i celom svetu. Pročitajte.

Duži život – najveće dostignuće čovečanstva

Duži životni vek jedno je od najznačajnijih i najneverovatnijih dostignuća čovečanstva. Brojna medicinska otkrića poput antibiotika i vakcina, ali i bolje mere javnog zdravlja i higijenske prakse omogućile su da čovek bude dugovečniji.

Međutim, tužna istina je da mnogi stari ljudi čak i u savremeno doba nemaju osnovne uslove za normalan i dostojanstven život. Dobar deo njih svakodnevno se suočava sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da aktivno učestvuju u društvu. U primarne potrebe većine, pored hrane i sigurnog doma, spadaju i lekovi i medicinska oprema poput invalidskih kolica.

Zbog toga, kako čovečanstvo stari, u svim regionima sveta se sve posvećenije radi na razvoju programa za brigu o ljudima u trećem životnom dobu. Poboljšanje kvaliteta života starijih ljudi, njihovih porodica i zajednica u kojima žive postalo je misija koja okuplja vlade, razna civilna društva i udruženja, medije i profesionalce.

Neosporno je da se udeo ljudi starijih od 60 godina u populaciji povećava. Ovaj porast se odvija neverovatnim tempom i ima tendenciju ubrzanja, što će i te kako uticati na sve aspekte društva. Polja koja mogu „trpeti“ zbog starenja populacije su pre svega tržište rada i ekonomija. Međutim, posledice će biti evidentne i u drugim oblastima poput obrazovanja, stanovanja, zdravstva, nege, socijalne zaštite. Doći će do značajnih promena u porodičnim strukturama i međugeneracijskim vezama. 

Starenje čovečanstva u brojkama

Sa izuzetkom nekoliko zemalja na Bliskom Istoku i u Africi, regioni širom sveta decenijama unazad imaju smanjenu stopu rasta stanovništva. Oko 50 procenata svetske populacije živi u zemljama sa niskom plodnošću, gde žene imaju manje od 2,1 dece.

Oko 26 procenata ukupne populacije je mlađe od 15 godina, a nekih 9 procenata čine stariji od 65 godina. U Evropi je ovaj jaz mnogo manji, s obzirom na to da je svega 16% Evropljana mlađe od 15 godina, a čak 19% u sedmoj deceniji (i stariji). Zemlje sa najviše starih lica u ukupnom stanovništvu su Italija (22,8%), Grčka (22,0%), Portugal i Finska (obe 21,8%). Najmanji broj starih zabeležen je u Irskoj (14,1%) , Luksemburgu (14,4%), kao i u Albaniji i Severnoj Makedoniji (u obe ove zemlje udeo starih u totalnoj populaciji je 14,1%).

U Sjedinjenim Američkim Državama takođe je zabeležen porast broja starih lica. Tako je u 2019. godini jedna od pet osoba na Floridi, u Vermontu i Mejnu imala 65 i više godina. Najveći udeo starih bio je u Mejnu (21,2%) i Floridi (20,9%). Najmanji procenat starog stanovništva imala su Juta (11,4%), Vašington (12,4%) i Aljaska (12,5%). Čak 7% starijih u Americi čine osobe kojima je potrebna profesionalna pomoć u ličnoj nezi.

Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u prethodnoj godini udeo starih u ukupnoj populaciji iznosi 20,7% . Najveći broj starih zabeležen je u Zaječarskom okrugu (u procentima 28,5%), a najmanji u Pičinjskom (15,7%). Trend depopulacije iz prethodnih godina je nastavljen, pa je stopa rasta stanovništva negativna i iznosi -5,4‰. Ovaj negativan prirodni priraštaj doneo je Srbiji status jedne od demografski najstarijih zemalja na svetu.

U većini zemalja povećaće se udeo starijih ljudi u populaciji. Dok je u 2017. godini 1 od 8 ljudi širom sveta imao 60 ili više godina, do 2030. godine se predviđa se da će odnos porasti na 1 prema 6. Očekivanja su da ovaj odnos do 2050. godine preraste u 1 prema 5.

Prema statistici, žene žive duže od muškaraca. Tako su 2017. godine od ukupnog broja ljudi starijih od 60 godina u celom svetu 54% činile žene. Isto tako, čak 61% osoba starijih od 80 godina su ženskog pola.

Koliko brzo stari čovečanstvo?

Procenjuje se da u 2020. godini širom sveta živi 727 miliona osoba starijih od 65 godina. Prema istraživanju koje je uradilo Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja pri Ujedinjenim nacijama, predviđa se da će se do 2050. godine ovaj broj udvostručiti i dostići preko 1,5 milijardu ljudi. To znači da će do sredine 21. veka jedan od šest ljudi imati 65 i više godina.

Do porasta ovog broja doći će u svim delovima sveta, mada se najveći rast očekuje za region Istočne i Jugoistočne Azije (sa 261 miliona u 2019. godini na 573 miliona u 2050. godini). Najbrži porast broja starijih osoba očekuje se u severnoj Africi i zapadnoj Aziji (sa 29 miliona u 2019. godini na 96 miliona u 2050. godini!). Drugi najbrži porast predviđa se za podsaharsku Afriku, gde bi stanovništvo u trećem životnom dobu moglo da naraste sa 32 miliona u 2019. godini na 101 milion u 2050. godini. Sa druge strane, relativno mali porast predviđa se u Australiji i na Novom Zelandu (oko 84%), te u Evropi i Severnoj Americi (48%). Ovi regioni se već značajno izdvajaju po starosti svojih stanovnika od ostalih regiona sveta.

(S. Stanković)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.





Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.

RADIO K-013 PLAY

RADIO K-013 PLAY uživo

meridian1500

Praštanje uspeha, sportski magazin

pancevo city

PanPress

meridianApsolutnih100

pancevox

pancevo jooble

vakcinacija baner 2020

Domaci recepti