Rasprava više aktivira mozak nego kada se slažete sa nekim -
rasprava utice na mozak

Rasprava više aktivira mozak nego kada se slažete sa nekim



montekristo 0507

Pokazalo se da se mozgovi učesnika rasprave povezuju dok se slažu oko neke teme, a kada dođe do neslaganja, povećava se kognitivna aktivnost mozga. Kada se raspravljamo, počinjemo brže i glasnije da govorimo.

Novo istraživanje istraživača sa Jejla, objavljeno u časopisu "Frontiers in Human Neuroscience", zavirilo je u mozak ljudi dok su razgovarali o kontroverznim temama, piše IFL Science.

"Rezultati ukazuju na to da je potrebno mnogo više aktivnosti u mozgu kako se ne bismo složili sa nekim", rekla je dr Džoj Hirč, koja je vodila istraživanje. Takođe je objasnila da kada dvoje ljudi raspravlja o nekoj temi, postoji sinhronizacija između mozgova dok se slažemo, ali kad se ne slažemo, nervna sprega se prekida.

U istraživanju je učestvovalo 38 odraslih osoba koje su ispunile anketu o tome da li se slažu ili ne sa četiri kontroverzne teme: "video igre su gubljenje vremena", "smrtnu kaznu treba zabraniti", "istopolni brak je građansko pravo" i "marihuanu treba legalizovati".

Zatim su stavljeni u parove, dijade, gde su se dogovorili oko dve teme, a oko dve se nisu složili. Nakon toga su započeli raspravu o tim temama. Tokom rasprava mozak im je posmatran pomoću infracrvene spektroskopije i analiziran je njihov govor.

Otkriveno je da se aktivnost mozga značajno razlikuje tokom slaganja i neslaganja.

Kad su se parovi složili oko teme, društvena i vizuelna moždana aktivnost bila je sinhronizovanija i skladnija. To je najverovatnije odgovor na društvene signale. U mozgu je, prema dr Hirč, manje kognitivnog angažmana i više socijalne interakcije između mozgova sagovornika, slično muzičkom duetu.

Tokom neslaganja, međutim, moždana aktivnost između parova bila je neskladnija. Čulna područja bila su manje aktivna, dok su se aktivirala područja za kognitivne funkcije. Analiza govora takođe je pokazala da su brzina izgovaranja reči i glasnoća povišeni tokom neslaganja.

Istraživanje je pokazalo da je "dijada" delovala kao društvena jedinica, a govorne informacije i socijalni signali povezivali su pojedince.

U radu su istraživači primetili da je "relevantnost uvida u neurobiologiju ljudskog dijadičnog ponašanja tokom izražavanja skladnih i neskladnih mišljenja istaknuta u vremenima ekstremne političke i društvene podele".

(N1)

Šerujte ovu vest na vaše profile i tako pomozite da opstanemo. Unapred zahvalni.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.




Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.

352X250

RADIO K-013 PLAY

RADIO K-013 PLAY uživo

meridian1500

Praštanje uspeha, sportski magazin

pancevo city

PanPress

meridianApsolutnih100

pancevox

pancevo jooble

vakcinacija baner 2020

Domaci recepti