Viša medicinska sestra Tijana Bikar Jaćimović, koja je bila nezakonito smenjena i premeštena na radno mesto sa nižim koeficijentom, presudom je vraćena na svoju prethodnu funkciju u Domu zdravlja Pančevo. Odluka suda doneta je nakon što je ustanova priznala da je prekršila zakon, čime je potvrđeno da je smena bila protivpravna.
Za K-013 portal govori o svemu, otvoreno i bez straha:
Kako se osećate nakon dobijene presude?
- Nakon dobijene presude osećam se dostojanstveno i ponosno. Ne slavim zato što sam pobedila nekoga, već zato što sam dokazala da je pravda moguća čak i kada se čini da su svi protiv vas. Ova pobeda nije samo moja. Ona pripada svima koji su bili ućutkani, obespravljeni i zaplašeni. Nakon svega, napokon osećam mir, ne samo zato što sam dobila sudski spor, nego zato što znam da sam bila u pravu i da pravda ipak postoji.
Zahvalna sam svom advokatu Ivanu Niniću koji je od prvog dana verovao u snagu prava i zakona. Njegova stručnost i posvećenost omogućili su mi, ne samo povratak na svoje radno mesto, već i očuvanje ljudskog i profesionalnog dostojanstva.
Takođe zahvalna sam i advokatu sindikata ,,Nezavisnost“ Zečević Nenadu koji kao pravnik zastupa sindikat, čiji sam član odbora, koji me je u ovom slučaju zastupao kao predstavnicu odbora jedinog reprezentativnog sindikata u Domu zdravlja koji se upravo i bori za zaštitu prava radnika. Ovim putem obaveštavam javnost i pravnu službu Doma zdravlja koja to nije znala, da su moja smena i premeštaj na drugo radno mesto, sa nižim koeficijentom i umanjenom platom nezakoniti. Ovakav potez nije samo moralno upitan, već je i pravno sporan. Zakon o radu Republike Srbije, kao i važeći kolektivni ugovor, koji je potpisao poslodavac, izričito štite članove sindikalnih odbora od bilo kakvih oblika pritisaka, diskriminacije ili nepovoljnih promena radnog statusa. Naša je dužnost da se borimo o zaštiti prava radnika, a upravo su moja prava bila narušena. Pravnici i rukovodstvo nisu znali da kao sindikalna predstavnica, uživam zakonsku zaštitu od ovakvih mera, te su se sapleli o sopstveno neznanje. Zato ću u skladu sa zakonom i uz punu podršku sindikata ,,Nezavisnost“ nastaviti da se borim, ne samo za svoja prava, već i za prava svih zaposlenih koji se suočavaju sa nepravdom.
Kao zabrinuta zaposlena Doma zdravlja, obratila sam se inspekciji rada i prosvete, sa zahtevom da ispita verodostojnost diploma određenih zaposlenih, jer je na konkretnom primeru postalo očigledno da osnovno znanje izostaje, jer nisu znali članove zakona, da je premeštaj sindikalne predstavnice na radno mesto sa nepovoljnijim uslovima od postojećih, nezakonit, što dodatno zabrinjava da li su oni koji odlučuju o pravima zaposlenih zaista kvalifikovani za to. Jer da poseduju osnovna znanja, znali bi da je premeštaj sindikalne predstavnice suprotan zakonu i važećim kolektivnim propisima.
Nadam se da će nadležne institucije reagovati u skladu sa svojim ovlašćenjima i zakonom, jer je pravna sigurnost zaposlenih temelj jedne odgovorne ustanove, a kada poznavanje zakona izostane, trpe svi zaposleni, a sistem propada. Neznanje nije izgovor, zakon mora biti ispoštovan i isti za sve, a oni koji potpisuju kolektivne ugovore moraju poznavati članove kolektivnog ugovora, odnosno da poštuju ono što su i sami potpisali.
Skladno tome, rešenje suda o poništnju mog nezakonitog aneksa i donošenju presude o povratku na moje radno mesto je vrlo brzo usledilo, i brže nego što sam se nadala, jer kada su uočili razmere svog neznanja, potpisali su priznanje da je Dom zdravlja pogrešio u odluci da me smeni i premesti, i to bez ijedne moje grešku u radu.
Ova presuda je potvrda da istina i zakon, ma koliko bili potiskivani, na kraju ipak pobede.
Na osnovu zvaničnog priznanja Doma zdravlja, da je načinio grešku, sud je doneo presudu u moju korist i poništio nezakoniti aneks ugovora o radu. Ili što bi moj advokat to bolje nazvao stvari pravim imenom – nepismeni aneks. Dakle ovo više nije stvar mišljenja, pravda je potvrđena sudskim putem, a greška priznanje onih koji su je počinili.
Ovo nije samo lična borba. Ovo je borba predstavnice sindikata, štiteći prava radnika, kao i osobe koja razmišlja svojom glavom, imajući hrabrosti da se pobuni protiv nepravde.
Ovo je pitanje pravne sigurnosti svih zaposlenih. Jer ako mogu da smene i degradiraju sindikalnog predstavnika, koji uživa zakonsku zaštitu, bez ikavih posledica, sutra to može biti bilo ko od radnika.
Koji je Vaš komentar na pisanje pojedinih medija u negativnom kontekstu?
- Neki režimski mediji pokušali su da me diskredituju iznošenjem lažnih tvrdnji, verovatno u cilju da zaštite odgovorne, a mene da degradiraju. Međutim presuda suda, dokazi i činjenice stoje na mojoj strani. Zato ova borba pripada svima koji se ne mire sa nepravdom.
Uhvatili su se za izjavu da je presuda doneta bez ročišta i saslušanja, ali ne zato što je bilo nezakonito, naprotiv, nego što je priznanje Doma zdravlja da je prekršio zakon u mom slučaju i time je bilo jasno da spor više ne postoji i da se aneks ugovora o radu poništava, jer je druga strana priznala odgovornost.
Presuda je doneta isključivo na osnovu činjenica i zakona. I zahvaljujući poštenim i nekorumpiranim sudijama koji su doneli brzu presudu na osnovu činjenica i dokaza, a nisu držali predmet na dnu fioke. Pravda je zadovoljena, a sudije koje su postupale u ovom predmetu pokazale su da mogu biti istinska linija odbrane radničkih prava i zakonitosti u društvu. Zato želim jasno da poručim: Nisam napala pravosuđe, kako su pojedini mediji pokušali da predstave pogrešnu sliku o meni, i da me degradiraju. Naprotiv, ja sam govorila istinu. Napadnuta sam zato što sam se usudila da branim zakon i javno iznesem ono o čemu mnogi ćute.
Nazvana sam „blokaderkom koja baca ljagu na pravosuđe“. Sada me slobodno mogu nazvati “tužiljom koja čisti ljagu iz medija od prljavih naslova“ pošto pokrećem postupak protiv njih, a istina je sledeća: Ja sam žena koja je branila zakon, onda kada su ga drugi kršili.
A što se tiče tih medija, znamo ko ih čita, odnosno ne čita, a još bolje ko ih piše. Građani vide razliku između manipilacije i činjenica i više ne pristaju da budu obmanjivani.
Zato pokrećem pravni postupak protiv medija koji su me svesno i zlonamerno degradirali, onih koji su širili neistine, pokušali da me diskredituju i naruše moje dostojanstvo i ugled.
Kao što sam već dokazala istinom pred sudom, činjenicama, dokumentima i verom u pravdu, tako ću i sad. Istim putem. Pravno, mirno i odlučno.
Oni koji pokušavaju da blate istinu moraće da se suoče sa zakonom, jer ovo se ne tiče samo mene, tiče se svakog čoveka koji ne pristaje da ćuti pred nepravdom i poniženjem.
Pojedini mediji koji su me napali nisu mogli da podnesu poruku koju je moja pobeda poslala. Uplašili su se onoga što ja predstavljam – dokaza da se i u ovoj zemlji može doći do pravde ako se ne ćuti.
Moja borba probudila je nadu kod mnogih. Kod onih koji su godinama ćutali iz straha, trpeli ucene i povijali se pred nepravdom, misleći da su sami. Sada znaju da nisu. Moja pobeda ih je osnažila i ohrabrila, a to režim ne voli. To poslušnici režima ne praštaju. Zato su me i napali, jer sam razbila iluziju da mora da se ćuti, jer se bitka protiv sistema ne može dobiti, a ja sam dokazala da može.
Klevete pojedinih medija samo pokazuju da se borim protiv režima koji se brani lažima, jer mu istina ne odgovara. Svakako će biti podnete tužbe protiv svih onih koji iznose neistine i cilj im je da degradiraju.
Ali pravda kad jednom progovori, više ne ćuti.
Ne odustajem. Ne povlačim se. Samo prelazim na sledeći korak, onaj koji štiti dostojanstvo, istinu i zakon.
Zahvaljujući medijima koji prenose isključivo istinu, a takav je K-013 koji je svako moje obraćanje preneo u celosti i istinito, ova priča je daleko stigla i otvorila mi mnoga vrata, usledile su ponude, poznanstva, kontakti i podrška, tako da je ova celokupna situacija, umesto degradiranja mene kao ličnosti, zapravo bila samo jedna odskočna daska za dalje.
Što kažu – kada ti kopaju rupu, ti od toga napravi palatu. Reče mi tu rečenicu jedna doktorka, sada već moja draga prijateljica, moj saborac i moja velika podrška koja je bez straha izlazila svaki put da me podrži, ostala čovek u mojim očima i znate šta? Nisu joj mogli ništa. Doduše pokušali su da je degradiraju nekim lažnim prijavama protiv njenog rada i znanja, ali zamislite anonimnim prijavama Ministarstvu. Iskusvo iz prakse kaže da se nezadovoljan pacijent uvek potpiše imenom i prezimenom kad je nezadovoljan pruženom uslugom ili tretmanom. A ovi što se potpisuju kao anonimni, verujte da nisu anonimni, sve je proverljivo i sve se zna ko kucka anonimne prijave protiv najbolje i najstručnije doktorke koja je tu među njima i koja treba svima da služi za primer.
Koje ste još mere preduzeli u borbi za vaše dostojanstvo?
- Zahvaljujući medijima koji su prenosili istinu, stigla je i institucionalna pravda. Zahvaljujući mom upornom obraćanju medijima i javnosti, moj slučaj nije ostao nevidljiv. Istina se probila i stigla tamo gde je trebalo da se čuje.
Kontaktirali su me iz Kancelarije za zaštitu ravnopravnosti kada su videli moje obraćanje u medijima, došli do mog broja i stupili smo u kontakt – i to je dokaz da kada se nepravda jasno i javno imenuje, institucije koje štite zakon reaguju.
Ovo je ohrabrenje za sve koji misle da su nemoćni. Niste sami. Istina ima svoj put. Pravda postoji. I institucije, kad su suočene s činjenicama i pritiskom javnosti, umeju da reaguju.
Nastavak moje borbe sada je usmeren protiv političke diskriminacije. Nakon svega što se dogodilo, kao što sam rekla kontaktirali su me iz Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Njihova stručna analiza mog slučaja, jasno prepoznaje elemente političke diskriminacije, što dodatno potvrđuje ozbiljnost nezakonitih postupaka protiv mene. Na njihovu preporuku, ušli smo u postupak po osnovu diskriminacije, kako bi odgovorni snosili zakonske posledice, ne samo zato što su prekršili zakon, već zato što su zloupotrebili službeni položaj, kako bi politički ućutkali i degradirali ljude.
Ponosna sam što sam ohrabrila i druge ljude koji su odlučili da istupe, podsete se na svoja prava i ispričaju kroz šta su prošli. Navela sam ih kao svedoke, ne da bi govorili u moje ime, već u svoje, jer su i oni bili žrtve torture i ucena. Ohrabrila sam ih da više ne ćute, jer nisu sami! Stala sam uz svakog ko je želeo pomoć, uputila ga na kontakte i pravne savete, jer kao što rekoh, ova situacija mi je otvorila put ka mnogim kontaktima i poznanstvima u vidu podrške i otvorila mnoga vrata.
Ovo nije samo moja lična borba, već poruka svima koji se suočavaju sa nepravdom, da ne smeju da ćute. Ovo postaje pokret otpora protiv političke represije u okviru institucija, onako kako i treba, jer pravda mora biti zadovoljena do kraja.
Ne tražim osvetu, tražim odgovornost. I dobiću je! Ne kažu za džabe da sam ja jedan od tri najveća borca za pravdu u gradu Pančevu.
Nema više mesta za strah! Strah sada menja stranu, jer je promena neizbežna.
Zahvalna sam svakom mediju koji je dao prostora istini i svakom pojedincu koji je delio moju priču. A najviše sam zahvalna onima koji su pokazali da se i u ovom sistemu još uvek može pronaći pravda kroz zakon – ako se ne ćuti!
Moja borba je bila lična, ali sada postaje šira. Postaje borba za sve koji misle da nemaju kome da se obrate i da im niko neće pomoći. Imate! Samo treba da se usudite da govorite.
Takođe sam podnela i prijavu povereniku za zaštitu podataka o ličnosti. Obzirom da su direktorka, glavna sestra i još neki direktorkini saradnici ulazili u moj elektronski zdravstveni karton, da čitaju moje anamneze i dijagnoze, do kojih su me oni i doveli, neki su se i po više puta interesovali za moje zdravstveno stanje, ne znajući da je sve proverljivo i vidljivo, i da su svaki put ostavili trag o datumu i vremenu ulaska, pa čak i izlaska iz elektronskog kartona. Opet su se sapleli o svoje neznanje. Ulazak u nečiji zdravstveni karton dozvoljen je samo izabranom lekaru. Sve drugo je kršenje službenog položaja.
Rekli ste nam kako se osećate povodom dobijanja presude, a kako se zaista osećate?
- Šta da kažem, kako se osećam, presuda mi je donela spokoj. Nasuprot tome, sve ovo što se izdešavalo poremetilo me je u svakom smislu, uticalo je na moje zdravstveno i materijalno stanje. Biti izvesno vreme na bolovanju, donosi znatno umanjena primanja, čekanje isplate od socijalnog koja još nije realizovana, tako da to dodatno otežava i onako tešku situaciju. Sa jedne strane svakodnevni stres, jer sam bila žrtva nepravde, a pogotovo što je razlog te nepravde, jer drugačije razmišljam nego rukovodstvo. Sa druge strane, osećaj razočarenja, osvešćivanje u međuljudskim odnosima, jer je poražavajuće koliko kolega znam da odlaze na proteste u Beograd, Novi Sad, Užice i gde god da se održavaju skupovi, a ovde nisu izašli ispred svoje ustanove da podrže svoju koleginicu.
Želim da posebno izrazim duboku i iskrenu zahvalnost jednom izuzetnom čoveku advokatu Ivanu Niniću. Ne samo da je svojim znanjem i integritetom doprineo pravnoj pobedi nad sistemom, koji je pokušao da me ućutka i ponizi, već je pokazao kakav je čovek u srži, jer mi je ponudio pravnu pomoć potpuno besplatno, što se kaže pro bono, iz uverenja da je istina vrednija od honorara.
U vremenu kada mnogi ćute ili okreću glavu od nepravde, Ivan Ninić je pokazao šta znači biti uz ljude, ne zbog koristi, već zbog principa. Njegova podrška nije bila samo pravna, već i ljudska, zato mu dugujem više nego što reči mogu da iskažu. Zahvaljujući njemu ova borba je dobila dostojanstvo, a ja veru da još uvek postoje istinski borci za pravdu.
Takođe veliku zahvalnost dugujem portalu K-013 koji je ispratio svako moje obraćanje, prikazao ga u celosti, i prikazao samo istinu, zahvaljujući čemu je ova priča stigla daleko i dobila srećan epilog, jer mi je mnoga vrata otvorila.
Što bi se reklo, kopali mi jamu, a samo su mi napravili skakaonicu i vinuli me daleko i poslali sliku o sebi širom zemlje, kako degradiraju obrazovane i sposobne ljude samo zato što nisu pokorni poslušnici režima. Ja sam otvorenog stava da ovaj režim može da ceni samo neko ko ima koristi ili ko nema mozga!
I beskrajno hvala mojim Omoljčanima, zatim Zborovima Pančeva i svim mojim novim prijateljima koji su me podržali u ovoj borbi kada mi je podrška bila najpotrebnija. U jednom momentu strah je toliko preovladao da su mnogi utajili, i osećala sam se kao da sam ostala sama na svetu, ali onda su se pojavili moji novi prijatelji koji su stali uz mene, ohrabrili me, zahvaljujući kojima sam dobila snagu za borbu, jer su mi pokazali da nisam sama i da su tu i u zlu. Zahvaljujem Zboru zdravstvenih radnika Srbije koji su stali uz mene i kaonpodrška kolega koji su iz Beograda i Subotice dolazilina moje skupove podrške, koji su stali uz mene od početka, sa pravnom i psihološkom podrškom i uključivali me u sve aktivnosti, gde sam se takođe povezala sa divnim ljudima, kolegama, koji su me podržali bezuslovno, diveći se mojoj borbenošći, snazi i istrajnosti.
Zahvaljujem se svima koji su bili uz mene kad je bilo najgore, uz koje ću ja biti kada bude najbolje.
Dodaj komentar