Goran Mitrović, prvak profesionalnog Ansambla "Kolo" je već 6 godina umetnički direktor KUD "Abrašević "Pančevo. Posle velikih uspeha, koje je "Abrašević" ostvario predhodnih godina, pitali smo umetničkog direktora da se osvrne na dosadašnji rad u Abraševiću ali i o planovima za budućnost.
Polako ulazite u sedmu godinu rada na mestu umentičkog direktora ansambla "Abrašević" Pančevo. Kako je uopšte došlo do ove saradnje?
- U pančevački "Abrašević" sam došao verovali ili ne sasvim slaučajno. Naime, na poslu moja koleginica Vera Mrkajić - profesionalni igrač Ansambla "Kolo" me je u klubu pitala da li bih da radim u Ansamblu "Abrašević" Pančevo, jer je situacija bila alarmantna i na čelu tad već je bila gospođa Lela Stojnov. Na njen poziv upoznali smo se u Kulturnom centru Pančevo i razgovarali o problematici u samom Ansamblu. Nisam ni slutio stvarno da je "Abrašević" Pančevo bio razbaštinjen, u dugovima, sa izgubljenim identitetom i poljuljanim poverenjem kako građana tako i među lokalnim samoupravama gde smo imali svoje ogranke. O svemu što pričam naravno postoje dokazi u vidu ugovora i reversa koji je na volšeban način prethodna uprava potpisivala vrlo stihijski i precizno. No, prva proba je protekla u zabezeknutom stanju igrača koji nisu vladali igračkim gradivom i taj potez je bio probni, da bi na upravnom odboru Lela Stojnov dobila većinu glasova i dovela me na mesto umetničkog direktora. Od tada kreće sve.
Pančevački "Abrašević" je oduvek imao neku blisku vezu sa Profesionalnim ansamblom "Kolo" gde ste vi prvak ansambla i svi u Pančevu znaju za Dobrivoja Putnika koji je bio jedan od osnivača "Kola" i umentički direktor ansambla "Abrašević" Pančevo. Da li mislite da vaše angažovanje u Abraševiću ima neke simbolike?
- To je apsolutno tačno. Ansambl "Abrašević" je bio eksperimentalno odeljenje gospodina Dobrivoja Putnika za njegove koreografske etide koje su i danas popularne, sa kompozicionim planom i sadržajnošću koje su problem i nama mladima koji se bavimo sa muzičko-scenskim delima. Teško je biti i raditi pored imena kakv je Dobrivoje Putnik, ali ja sam savremen i uspevam da odolevam vremenima i pokušavam da scenska dešavanja dovedem na visok umetnički nivo. Da li ćemo uspeti nadam se, ali ime Dobrioja Putnika ostaje u viziji i primeru koji nam je ostavio.
Pančevački "Abrašević" je značajno napredovao u ovih šest godina, šta je tome najviše doprinelo?
- Uf, da li je napredovao iskreno ne znam. Vi bolje znate. Znam da je folklorna umetnost pojednostavljena i zavijena pod okriljem tradicionalne igre koja sputava i usporava savremenost igre. Moja škola je jako teška. Iziskuje iskrenu posvećenost i uvežbanost do perfekcije. Moji igrači trpe veliki teret tradicionalizma. Tradicionalna igra je jako opšta ne iziskuje mnogo fizičkog napora. Bez sadržajnosti i igračke izražajnosti sa njome može svako da se bavi. Sa umetničkom igrom je drugačije. Svaki pokret telom se kodifikuje i prepispituje da li je dobar i da li odgovara datom mizanscenu. Sa igračima se radi interaktivno u celom procesu. Igrač kreira, razmišlja i promišlja kada dovedete do tog nivoa izvođački aparat (telo, ekstremitete, pokret) onda ste u uspeli da razumete umetničku igru. Sve ispod tog nivoa je Ludistička igra. Uspeh "Abraševića" je "timski". Nema šta čovek ne može da uradi ako radi zajedno. Tolerancija je bitna kao i samosvest koga imaš ispred sebe. Koliko ga poštuješ, ne formalno nego izistinski i ako upotrebljavate zamenicu MI SMO onda je uspeh zagarantovan. Svi znamo šta je i čiji je posao i onda je sve lako. Moja predsednica ima običaj da kaže citiram - "Kako ja mogu da se mešam u rad Prvaka Ansambla "Kolo" pa on je najbolji od najboljih ja sam igrala amaterski ali to nema veze sa ovim što on radi". Postoje normalna pitanja šta mislite o ovome, kako bi bilo da uradimo ovako ali to su više pitanja iz radoznalosti nego mešanja u nečiji rad. Hvala bogu da je tako; u većini Amaterskih ansambala umetnički rukovodioci su dobri poslušnici jer ili nemaju drugačije mogućnosti ili zavise od tog honoračića koji dobijaju ali zaboravljaju da gube ne dignitetu i integritetu sopstvenom.
Obzirom na vaše kvalifikacije koje nosite, šta mislite da bi trebalo unaprediti u folklornom stvaralaštvu?
- Treba odvojiti tradicionalnu igru od umetničke igre. Treba ulagati u performanse i istraživačke radove umetnosti na sceni. Zameniti "stručne žirije" za profesionalne igrače Ansambla "Kolo" i ljude koji imaju stručnu spremu sa formalno obrazovnim titulama, a ne radionicama i neformalno obrazovnim koji sebi daju za pravo da ocenjuju rad profesionalaca. To je apsurd! Mnogo ima afera sa takmičenjima i podmićivanjem raznih žirija i onih koji ih biraju kao takve. Tradicija se ne takmiči. Umesto da ožive razne Sabore narodnog stvaralaštva, neko se setio kako da uzme izuzetna novčana sredstva i sa time manipuliše širom Srbije. Ansambli niču kao pečurke i to imena koja su nedostojna umetničkog predstavljanja. Igrači se pežorativno nazivaju "tigrovima" "lavovima" "vukovima" i sličnim nazivima. Šta je tu umetničko pogotovo i kakve to ima veze sa tradicijom koju predstavljaju. U Srbiji su pobornici tradicije kad odlaze na festivale van zemlje i igraju stilizovane koreografije sa efektnim pokretima. Zašto? Zato što znaju da će uspeti da konkurišu drugim Ansamblima koji imaju folklornu umetničku igru i zato što sa njima rade uglavnom igrači profesionalnog kadra.
Kakvu saradnju imate sa upravom Abraševića, odnosno da li uspeva Abrašević da isprati vaše zahteve i profesionalni rad?
- To je dobro pitanje. Ono što čini naš uspeh je upravo ta gospođa Lela Stojnov, gospodin Miroslav Zubović, gospodin Dejan Vukčević , gospodin Milan Kačarević i asistenti Ansambala. Svi podjednako radimo i sarađujemo. Što je jako bitno nemamo komplekse i nismo opterećeni da li ćemo se takmičiti i koje mesto ćemo osvojiti da li ćemo uspeti ili ne! Znate, naš uspeh je kad odemo na bilo koju turneju da predstavljamo Republiku Srbiju u inostranstvu. Prvo što nas pitaju da li smo mi profesionalci?. To vam je valjda znak da radite kvalitetno i da ljudi prepoznaju umetnost igre mnogo više na žalost u inostranstvu nego kod nas. Ali to nas ne ometa. Svi gore navedeni ljudi ispunjavaju svoje umetničke zadatke koliko god mogu, umeju i znaju za sve ostalo korigujem ja i oni pamte i nastavljaju dalje.
Kako Vam se čini Pančevo, koliko ima potencijala za rad ?
- Pančevo je izuzetan grad sa dosta potencijala. Abrašević još uvek ne može da dobije mesto koje mu pripada u gradu, ali nadam se u skorijoj budućnosti da će se i to promeniti. Deca još uvek sa bojaznošću dolaze kod nas ali svake godine se taj broj povećava. Povratili smo dosta poverenja u ljude a dokaz za to je prodaja i potražnja naših koncerta. Danas moramo da zakupimo po dva dana za naše koncerte u Kulturnom cenetru Pančevo da bi nas svi mogli videti. Razlog tome je audio vizuelni efekti koji se koriste na našim koncertima, tehnička podrška koja je sve profesionalnija i naravno način igranja umetnika kao i programska šema koja oduševljava publiku i koja im daje razlog da sede dva sata.
Da li može kraća retrospektiva rada u Abraševiću za ovih šest godina I kakvi su vam dalji planovi?
- Uradili smo mnogo. Preko 15 scenskih dela je postavljeno i izvodi se danas. Omasovljeni su ansambli predškolskog i školskog uzrasta. Većina koreografija je profesionalnog tipa odnosno koreografije koje izvode profesionalni ansambli. Sa igračima rade vrhunski pofesionalci gospođica Ana Mirković - bivša prvakinja Ansambla "Kolo", gospođica Jovana Ždero, naša Pančevka koja je na IV godini Etnomuzikologije i dr. Moj zadatak je da odvedem Ansambl U Dižon i osvojim Zlatnu lentu gradonačelnika grada. To bi bio dokaz moje posvećenosti i dokaz da je umetnička igra pobedila. Hteo bih da se vrati status gradskog Ansambla "Abrašević" i da grad Pančevo ima više razumevanja za svoj najstariji ansambl, koji predstavlja taj grad uvek u najboljem svetlu. Imam još mnogo projekata koje ne bih dao u javnost jer je veliko plagijatorstvo u folkornoj umetnosti, a to je razlog jer nemaju ideje i ne znaju umetnički posao. Da bi se bavio ovim moraš biti profesionalno opredeljen, da imaš šriok pogled na umetničke pravce, da živiš kao umetnik i na kraju da budeš kreativan, inventivan i maštovit. "Samo umetnik može da stvara umetnost" (Marcel Dishan).
Goran Mitrović je dplomirani vaspitač za Tradicionalne igre. Specijalista za tradicionalne igre. Master Audio vizuelni umetnik - koreograf. 30 godina u Ansamblu Kolo, solista od 1995 Prvak Ansambla od 2004 sa najviše odigranih solo numera (6) Ciganska igra (punih 20 godina), Teškoto, Mađarske igre, Go pratile dedo, Komitske igre i Vranjanska svita sola na tapanu; Čobansko nadigravanje "Trojno" i "Bosilegradsko krajište" i među prvih 5 umetnika koreografa sa ostvarenim muzičko-scenskim delima Igre iz okol. Beograda, Svadbeni običaji u oblasti Visok, u Golgota I vaskrs Srbije - dve igre kolo Zaječarka i Suvobor kolo, Balkanska rapsodija, i Skomraska igra. U Narodnom pozorištu igrao 1996 Labudovo jezero II čin solo Čardaš i Mazurku sa Denisom Kasatkinom i Aleksandrom Tešeom, pod upravom Jovanke Bjegojević i Dušana Simića.
M. Dimitrijević / K-013
